Vakcina, za ili protiv?

22.02.2018
Vakcina, za ili protiv?

U osvit primene vakcinacije dece protiv bakterije streptokokus pneumonija (pneumokoka) koja će biti obavezna od 01. marta 2018, što je predviđeno Pravilnikom o imunizaciji, ali i skorašnjih epidemija i porasta broja obolelih od, kako se mislilo, praktično iskorenjenih bolesti, ponovo u fokus dolazi pitanje: vakcina-za ili protiv?
Pre nego što prodiskutujemo pitanje koje neminovno muči sve roditelje, ali je i pitanje koje deli društvo u celini na neki način, evo par osnovnih informacija vezanih za vakcine u Srbiji.

Koje vakcine su obavezne u Srbiji?

Zakonom Srbije je propisano davanje 10 vakcina. One su besplatne i dobijaju se po kalendaru vakcinacije u odabranom Domu Zdravlja.

Koje bolesti vakcine sprečavaju?

Deset zaraznih bolesti se sprečavaju rutinskom vakcinacijom dece a to su tuberkulozni meningitis, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečja paraliza (polio), meningitis izazvan hemofilusom influence tip b, male boginje, zauške, rubeola i zarazna žutica B.

  1. BCG vakcina na rođenju ili tokom prve godine života: štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa.
  2. Hepatitis B vakcina  se daje u tri doze: na rođenjusa  1 mesec i sa 6 meseci.
  3. Vakcina protiv 5 dečjih bolesti (protiv difterije, tetanusa, pertusisa, dečje paralize i hemofilus influence tip B ) se daje sa  2 meseca, 3,5 meseca i 5 meseci.
    1.  Prva revakcinacija protiv  4 bolesti ( difterije, tetanusa, pertusisa i dečje paralize) se daje 10-12 meseci nakon poslednje doze,
    2.  druga revakcinacija protiv 4 bolesti (difterije, tetanusa, pertusisa i Polio) sa 6 godina, tj pred polazak u školu.
    3. Treća revakcinacija protiv 3 bolesti ( difterije, tetanusa i dečje paralize) sa 14 godina
  4. Vakcina MMR (male boginje, zauške, rubeola) sa 12 meseci i sa 6 godina pred polazak u školu.

(izvor: gakfront.org)

Kontroverze i istine vezane za vakcinaciju i autizam

Mišljenja na ovu temu su toliko podeljena, da sem sportskih klubova i političkih struja, nacionalizma, religije, seksualne orijentacije i veganstva i vegetarijanizma, pitanje vakcinacije postaje kamen spoticanja međuljudskih odnosa i izbegava se tokom slavlja i skupova, kako ne bi izazvala žustre rasprave i prepirke između onih koji su za vakcinaciju i takozvanih pristalica antivaksing pokreta. Pitanje međutim nijednog trena nije ovde čiji su argumenti validni, jer je besmisleno u 21.veku raspravljati o važnosti vakcinacije i posledicama istog. Pitanje je pre kako je došlo do kontra-informacija, pokreta i u čemu je koren argumentacije koju koriste oni koji decu odbijaju da vakcinišu i nalaze načine da istu sprovedu i u vrtiće i škole. Već vidimo rezultate.Svako drugo dete u Srbiji nije primilo najosporavaniju MMR vakcinu, kažu epedimiolozi. To znači da su svi stanovnici Srbije došli u stadijum povećanog rizika od izbijanja epidemije u odnosu na period od pre godinu dana.

Da li MMR vakcina izaziva autizam?

Stručnjaci celog sveta, uključujući i stručnjake Svetske Zdravstvene Organizacije, slažu se da ne postoji veza između MMR-a i autizma.

Medicina zasnovana na dokazima pouzdano tvrdi da vakcine ne prourokuju autizam, dijabetes, multiplu sklerozu, astmu, niti hiperaktivnost. Međutim, kada se nešto desi detetu, otprilike u isto vreme kada je ono vakcinisano, lako možemo da pomislimo da između te dve stvari postoji veza. Npr, znakovi autizma se najčešće ispoljavaju u uzrastu kad deca primaju MMR vakcinu, ali jedna stvar ne prouzrokuje drugu.

Ispitivanje MMR vakcine sprovedeno u Velikoj Britaniji, Švedskoj i Finskoj obuhvatilo je više hiljada dece. Ovo istraživanje je pokazalo da ne postoji nikakva veza između MMR vakcine i autizma. Studija iz Danske je obuhvatila svu decu rođenu u Danskoj od 1991. do 1998. godine. U tom periodu 82% dece rođeno u Danskoj je primilo MMR vakcinu. Istraživači su pregledali zdravstvene kartone za više od pola miliona dece i utvrdili da je rizik za oboljevanje od autizma jednak kod vakcinisane dece i kod one koja nisu vakcinisana.

(Citat: Prim. dr Ljiljana Stanković)

Antivakseri se pak često pozivaju na istraživanje bivšeg lekara Endru Vejkfilda iz Britanije koji je 1998. godine navodno utvrdio vezu između MMR vakcina i autizma. Kasnije je dokazano da je istraživanje bilo potpuno namešteno, da su se u pozadini kao i obično nalazili finansijski interesi, a Vejkfild je ubrzo izgubio i licencu. Međutim, u današnje vreme, koliko je teško progurati istinu, toliko je još milion puta teže opovrgnuti laž. A strah je poput gladne životinje i hrani se paranojom, a u ovom slučajui beskrajnom ljubavlju roditelja koji,normalno, svojoj deci žele samo sve najbolje. To jeste negde koren problema. Kako znati?

Medijska fama i podeljenost nacije

U društvu gde se čak i poznati pozivaju da daju glas, te promovišu nevakcinisanje ili neutralni stav, pravo na izbor (kao da on nema direktne posledice gore i od recimo onih izazvanih pasivnim pušenjem od kojeg bar nekad možemo da se sklonimo), pitanje je i ko sve snosi odgovornost i ko postaje odgovoran za svaki smrtni slučaj koji nam se desi.

Pričali smo kroz Savetovalište i naš rad u Mobilnoj sestri sa roditeljima koji jesu i koji nisu vakcinisali decu.
I jedni i drugi su svesni negde da je ovo nešto što bi trebalo učiniti. Ali onda dolazimo do velike suštine straha koji nose-straha i nepoverenja u sam sistem. Nažalost, ovo nije nešto što je sasvim neutemeljeno, i ne želimo da upiremo prstom, ali kvalitetnu negu i odnos prema pacijentima možemo naći najčešće ako imamo sreće, pravu informaciju, finansije ili veze. Većina građana smatra da državne institucije, organi zdravstva i sistem kakav jeste pristupa ovako rizičnom procesu površno. U vremenu kada se mnogi roditelji okreću guglu i svaku odluku proveravaju iz svih uglova putem interneta, foruma i slično, neozbiljno je poricati njihove zebnje.
Pitanja su ista s obe strane.

Zašto se deca bolje, više, pažljivije ne prekontrolišu pre vakcine?
Zašto se obavezno ne vadi krv?
Zašto se odjednom forsira vakcinisanje pred istek rokova trajanja, kad se naručuju nove zalihe, strane vakcine, ko njih proverava i kako?

Normalno da u društvu i svetu danas postaje sve teže verovati u beskompromisnost i neuplitanje farmakološke industrije uz glasine da do nas stižu vakcine blokirane i odbačene u Kini, te da je veoma lako izgraditi paranoidni strah u duhu teorija zavere. I na neki način, ovo jeste razumljivo. Svako ima pravo da se brine i da sumnja u to da je neko rešenje idealno. Da ne uvidi da se manifestovanje autizma i uzrast davanja vakcina neretko poklapaju. Da proveri i istraži.

Ono što nije normalno pak jeste ne tražiti rešenje. Jer nevakcinacija nije rešenje, nikako. Ona je odbijanje suočavanja sa problemom. Medicina i lekari danas, kao i u poslednjih 200 godina skoro, vrlo jasno kažu da je apsolutno neophodno da se vakciniše 95 odsto građana i da je neophodno stvoriti takozvani kolektivni imunitet. Jer ultimativno ispaštamo svi. Difterije, upale mozga i moždanih ovojnica bile bi i dalje čest uzrok smrti dece prevashodno, a ovo je sve samo ne naučna fantastika, koliko je realna istorijska činjenica. Imajmo u vidu i da su neke bolesti tek skorije uopšte uobličene, posebno u pedijatriji, te da je sporni autizam sam po sebi prošao razne faze i interpretacije, da bi se zadržao na genetskim i drugim urođenim faktorima.

Autizam kao izvor straha

Ako se već autizam spominje kao sporna posledica vakcina, važno je barem malo bolje se upoznati sa tim šta je ona zapravo.
Reč autizam se prvi put koristi 1908. godine da opiše podgrupu pacijenata šizofrenije koji su bili posebno povučeni i samozadovoljni. Tek 1943. američki dečiji psihijatar Leo Kaner objavljuje rad sa opisom 11 dece koja su bila vrlo inteligentna, ali su pokazivala jaku želju za samoćom. Kasnije je nazvao njihovo stanje ,,rani infantilni autizam". Sledeće faze su donele mnoge teorije. 1944. je nemački naučnik po imenu Hans Asperger opisao blaži oblik autizma, sada poznat kao Aspergerov sindrom. Slučajevi koje je prijavio su bili svi mladići koji su bili vrlo inteligentni, ali su imali problema sa društvenim interakcijama i specifičnim opsesivnim interesima.

A onda, 1967. godine, psiholog Bruno Betelhajm popularizuje teoriju da su takozvane ,,majke frižidera", kako ih je nazvao, prouzrokovale autizam, jer nisu dovoljno volele svoju decu. Jasno da je i tada ova teorija imala svoje glasnogovornike, a kako nam se danas čini?
Ono što je usledilo bile su studije za postavljanje autizma u spektru bolesti, čime je autizam smešten u spektar poremećaja, doduše nemaju sva deca veštine ,,Kišnog čoveka”, ali je dovoljno toga ustanovljeno kako bi se problem rešavao i škole opremile i osvestile po pitanju načina na koji se ovoj deci može pomoći.

Za pitanje vakcina važna je 1998. godina i studija objavljena u magazinu The Lancet koja sugeriše da vakcina MMR uzrokuje autizam. Ovaj nalaz je bio veoma brzo opovrgnut. Ali njegove posledice su uzele maha koji se oseća, očigledno, i danas.

2000. godine proizvođači vakcine uklanjaju timerosal (konzervans na bazi molekula žive) iz svih rutinskih dečjih vakcina zbog straha javnosti vezanog za njegovu ulogu u autizmu - iako je – ponovićemo, veza vakcina-autizam sasvim opovrgnuta. 

Dakle tek od 2000. godine i konačnih istraživanja i pronalaženja optimalnih načina lečenja, tipova i klasa ovog poremećaja bolje ga razumemo, a pre se desilo to, no brisanje straha izazvanog pogrešnim i loše sprovedenim istraživanjem. Taj strah je kao šumski požar i čak i danas, kada se posledice smanjenja vakcinacije javljaju u sve većem obimu i prete čitavom društvu, zdravoj i vakcinisanoj deci, ali i odraslima, teško ga je suzbiti. 

Vakcina - ima li neželjenih efekata?

Naravno da čak i na kutijama raznih lekova možemo pročitati željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata.

Standardni koje primetimo skoro odmah– otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Kasni efekti nastupaju nedelju-dve nakon vakcinacije. Ispoljavaju se kao blagi znaci upravo bolesti protiv koje jedata vakcina. To podrazumeva da može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje nekoliko dana.

Da li je potrebna revakcinacija?

Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije. Smatra se da dve doze uspevaju da pruže maksimalnu zastitu.

Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?

Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Odnedavno je (u pojedinim zemljama) vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući. (Citat: Ass.dr Goran Vukomanovic, pedijatar)

Kakvo god naše mišljenje bilo, statistika, empirija i nauka možda nekad pogreše, ali podaci ne lažu. Istorija ne laže. Krajnja linija je da su benefiti neuporedivo bolji od potencijalnih rizika, kao i da naše kolektivno stanje zavisi od odluke svakog pojedinca ponaosob. Ovde nije reč o individualnom pravu ili slobodi. Ovde je reč o opštem zdravlju nacije, svih. Cena je najskuplja, najteža i ne toliko neizvesna i daleka kao što se možda misli. 

Da li ste vakcinisali svoje dete? A kada ćete?