Toplotni udar

14.07.2017
Toplotni udar

Toplotni udar ili hipertermija (u bukvalnom prevodu pregrevanje) je stanje povišene telesne temperature koja nastaje usled disbalansa termoregulacije našeg tela i organizma, u kojem naše telo proizvodi tj. absorbuje više toplote nego što je oslobađa.

Ovo stanje prvenstveno može biti prouzrokovano spoljnim faktorom, odnosno u slučaju kada je temperatura oko tela toliko visoka da stvara nesposobnost prirodnog oslobađanja tela od toplote, već dolazi do pregrevanja tela. Pored toga, jako često se javlja u kombinaciji sa dehidracijom, pored duže izloženosti visokoj spoljnoj temperaturi.

Kako je toplotni udar najozbiljnije stanje prouzrokovano povišenom telesnom temperaturom (blaži oblici su temperatura i sunčanica) jako je važno odmah pozvati hitnu pomoć ili posetiti najbližeg lekara, ukoliko neka osoba ima simptome i dođe u stanje hipertermije. Naime, mnogi ljudi ne znaju da ovo stanje može dovesti do oštećenja centralnog nervnog sistema pa čak i do kome, ukoliko se odmah ne odreaguje i ukoliko se osoba koja je dospela u ovo stanje ne istretira rapidno i pravilno kako bi se dovela u stanje normalne telesne temperature i svesti.


Simptomi toplotnog udara

Najčešći simptomi koji se javljaju kod toplotnog udara su sledeći:

-          Telesna temperatura preko 40,5 stepeni

-          Jaka i pulsirajuća glavobolja

-          Osecaj mučnine, vrtoglavice, nagon za povraćanjem

-          Izražena malaksalost i gubitak svesti

-          Neizlučivanje znoja uprkos visokoj spoljašnjoj temperaturi

-          Vruća i suva koža, često crvena

-          Ubrzan puls i grčenje tela

-          Otežano disanje i napadi gušenja

-          Dezorijentisanost i nesvestica

U većini slučajeva kod toplotnog udara se kombinovano javljaju gotovo svi navedeni simptomi, te je prepoznavanje potencijalne opasnosti lako i može se brzo reagovati.


Faktori za nastanak toplotnog udara

Pored jako visoke spoljne temperature, a kao što smo već i pomenuli naročito u kombinaciji sa dehidracijom organizma, postoje i drugi indirektni faktori sa nastanak toplotnog udara.

Jedna od njih je jako naporna i duža fizička aktivnost, koja dovodi do prekomernog znojenja i gubljenja tečnosti, samim tim i dehidracije tela i organizma.

Zatim, najčešće kod starijih ljudi, naročito hroničnih bolesnika koji piju dosta različitih lekova i fizički su neaktivni, postoji veći rizik i češće doživljavaju toplotni udar od onih koji su zdravi i pokretni. Takođe, stariji ljudi često imaju smanjen osećaj žeđi, što automatski dovodi do stalne dehidracije.

Što se tiče već postojećih bolesti i stanja koji povećavaju rizik od nastanka toplotnog udara kod osobe mogu se izdvojiti sledeći:

-          Dehidracija

-          Srčana oboljenja

-          Preterana gojaznost

-          Dijabetes

-          Hipertireoza

-          Parkinsonova bolest

Takođe, osobe koje konzumiraju drogu (posebno amfetamine i kokain) i određene lekove (fenotijazini, antidepresivi, antihistaminici) izloženi su većem riziku od toplotnog udara, jer ove supstance veštački povećavaju mišićnu aktivnost i smanjuju prirodnu sposobnost tela da reguliše temperaturu.

Moramo napomenuti da i prekomerna konzumacija alkohola može povećati rizik od toplotnog udara, jer takođe onesposobljuje telo da reguliše temperaturu.


Prva pomoć kod toplotnog udara

Kako toplotni udar osobe najčešće pogodi na plaži, na ulici i sličnim mestima koja su veoma ugrejana tokom visokih temperatura, potrebno je pružiti adekvatnu pomoć pogođenoj osobi, dok hitna pomoć ili lekar ne stignu.

Dakle, prvenstveno je potrebno skloniti osobu sa sunca i bilo kakvih drugih izvora toplote ukoliko su u blizini. Najpoželjnije je premestiti osobu u klimatizovan prostor, ali ukoliko to nije moguće, bar u prirodni hlad. Zatim, sa osobe treba skinuti svu nepotrebnu odeću i obuću.

Potom sledi rahlađivanje osobe i spuštanje temperature na sve moguće načine. Najčešće se stavljaju hladne obloge, kese sa ledom ili pak zamrznute flaše na delove tela kao što su vrat, leđa, pazuh i prepone, jer su na tim delovima tela krvni sudovi najbliži površini kože i mogu dovesti do spuštanja temperature čitavog tela. Ukoliko za to postoje uslovi, poželjno je potopiti osobu u kadu ili korito sa hladnom vodom.

Savetuje se telefonska konsultacija sa lekarom ili medicinskim osobljem sve dok osoba ne bude zbrinuta.


Mere prevencije

Osobama koje imaju viši rizik od nastanka toplotnog udara savetuje se boravak u klimatizovanim i rashlađenim prostorijama tokom perioda visokih temperatura.

Ukoliko su prinuđeni da izlaze napolje, poželjno je da to bude u jutarnjim časovima, ili kasnijim večernjim, kada temperatura nije dostigla maksimum.

Takođe, obavezno je uvek nositi flašu vode sa sobom i piti je čak i kada ne osećamo žeđ, kako bi se nadoknadila tečnost izgubljena znojenjem.

Veoma je poželjno nositi laganu i tanku odeću, ali i šešir, kačket, mini suncobran i slično kako bi se glava zaštitila od sunca i toplote, jer pregrevanje u predelu glave najčešće i dovodi do toplotnog udara.

Dodatni saveti:

-          Pomoću praćenja boje urina možemo utvrditi da li postoji dehidracija-ukoliko je urin tamno žute boje dehidracija je prisutna

-          Poželjno je izbegavati konzumaciju kofeina i alkohola jer dovode do gubitka tečnosti

 

Zato dragi naši čitaoci,

stavite vaš omiljeni šešir, rashladite omiljeno piće na voćnoj bazi i uživajte u omiljenoj knjizi u hladu.

Bezbrižno i prijatno leto želi vam Mobilna Sestra!

Izdvojeni blogovi

Prijavi se da pratiš naš sajt