Štetni uticaj pušenja

31.05.2017
Štetni uticaj pušenja

Statistički podaci ukazuju na poražavajuću činjenicu da u svetu broj pušača uskoro dostiže brojku od jedne milijarde! Prema poređenjima istraživanja iz 1980. godine i danas, to je za oko 300 miliona više pušača, uprkos mnogim, u međuvremenu donetim zakonima o zabrani pušenja na javnim mestima, finansijskim ograničenjima uvoza i prodaje duvana, stavljanjem akciza, podizanjem poreza i slično.

Prema istraživanjima, u našoj zemlji pušači su svaki treći muškarac i svaka četvrta žena, a na veliku žalost i štetu po zdravlje naše dece, ustanovljeno je da čak svaka treća trudnica uživa u ovom poroku, a svaki sedmi adolescent takođe upada u kandže istog.

Još jedna neverovatna brojka je da se u Srbiji dnevno popuši 73 miliona cigareta! Što dalje dovodi do zastrašujuće posledice koja broji najmanje 16 hiljada smrti u Srbiji godišnje..

Ali, da ne dužimo sa statistikom, najvažnije je da pušači shvate koje sve ozbiljne i negativne posledice pušenje može imati po njihovo psihofizičko i zdravstveno stanje.

Uticaj cigareta na kvalitet života i zdravlje pušača

Dim od cigarete sadrži više od 4 hiljade različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje svakog čoveka, a od toga najmanje 50 supstanci ima kancerogeni efekat na ljude. Samo neke od ovih supstanci su dobro poznati otrovni arsenik i karbon monoksid. Pored navedenih „otrova“, cigareta sadrži i, možda u ovom slučaju najopasniji  - nikotin, koji zapravo stvara psihičku i fizičku zavisnost od cigareta.

Zbog ovoga, mnogi pušači koji žele da ostave cigarete prolaze kroz prilično težak period odvikavanja, a neke osobe pokušavaju čak i po nekoliko puta da prekinu sa ovim porokom. Samim tim, ovo stanje može nepovoljno uticati na opšte raspoloženje i psihičko stanje osobe koja pokušava da prestane sa pušenjem.

Zatim, moramo navesti i svakodnevne smetnje i tegobe koje pušenje izaziva kod pušača. To podrazumeva štetni uticaj cigareta na opšte disanje - nakon određenog vremena pušenje dovodi do kratkog daha, zatim česta pojava kašlja i iritacija u grlu, povećanje rizika od raznih respiratornih infekcija uključujuči i bronhitis.

Pored navedenog, pušenje loše utiče na opšte stanje, kao u navedenim primerima:

·         Pušenje može izmeniti čula ukusa i mirisa

·         Pušenje ugrožava opštu kondiciju i energiju

·         Pušenje direktno ugrožava fizički izgleda pušača – žuti zubi, prevremeno starenje kože, neprijatan miris

·         Pušenje osuđuje pušače na konstantnu borbu sa sopstvenim potrebama, odnosno često suzdržavanje od cigareta, što ima direktan uticaj na trenutno raspoloženje i stanje pušača

·         Pušenje izlaže pušače većem riziku od depresije i anksioznosti

Pušenje i oboljenja

Pušenje definitivno ima najštetniji uticaj na pluća pušača, jer pluća uvlačenjem dima direktno primaju sve štetne supstance koje su sadržane u cigareti. U proseku 85% od svih oboljenja pluća, a oko jedne trećine svih kancerogenih oboljenja su uzrokovana upravo konzumiranjem cigareta, gde su najčešći sledeći:

·         Rak jednjaka

·         Rak usne dublje

·         Rak materice

·         Rak prostate

·         Rak želuca

·         Rak pankreasa

Pored toga, pušenje povećava rizik od nastanka sledećih oboljenja:

·         Autoimune bolesti

·         Koštane bolesti: osteoporoza

·         Kardio-vaskularne bolesti: koronarna bolest, srčani udar, bol u grudima, povišen krvni pritisak, moždani udar, unutrašnja krvarenja

·         Plućne bolesti: hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, hronični bronhitis, astma, tuberkuloza

·         Očne bolesti: katarakta, oštećenje optičkih nerava

·         Oralne i zubne bolesti: leukoplakija, zapaljenje pljuvačnih žlezda, oboljenja desni, oštećenje zuba

·         Sve vrste kancerogenih oboljenja

·         Leukemija

·         Neplodnost

 

Uticaj pušenja na trudnoću

Ovo je jedna od najaktuelnijih tema kod konzumiranja cigareta. Naime, naučno je dokazano da pušenje u toku trudnoće veoma štetno utiče na razvoj ploda, a može ostaviti i ozbiljne posledice na zdravlje deteta nakon rođenja, pa čak i u daljoj budućnosti.

Pušenje u trudnoći može ostaviti direktne posledice na fetus, iz sledećih razloga:

·         Ograničava dotok kiseonika do bebinog organizma

·         Ubrzava bebine otkucaje srca

·         Povećava rizik od pobačaja i mrtvorođenja

·         Povećava rizik od prevremenog porođaja i nedovoljno razvijene težine novorođenčeta

·         Povećava rizik da se kod bebe razviju respiratorna i plućna oboljenja

·         Povećava rizik od razvoja urođenih anomalija i retardacija

Trudnice moraju biti svesne da „regulisano“ konzumiranje cigareta u trudnoći nije od pomoći, jer se pri konzumiranju svake nove cigarete rizik od nastajanja navedenih posledica uvećava.

 

Uticaj pušenja na psihičko zdravlje

Pokazano je da nikotin povećava intelektualni rad kod pušača koji su psihički umoreni. Taj efekat može kod nekih osoba da se izazove i aplikacijom nikotina kroz kožu, npr. nikotinski flasteri, nikotinske žvake i slično.

Međutim, kod većine pušača to ne funkcioniše i ne izaziva im zadovoljstvo kao kada puše cigarete. To su takozvani gustativni i taktilni momenti (igranje sa cigaretom, zabava pri paljenju, zamotavanje duvana itd.), odnosno razbijanje dosade, navika da se nešto drži u ustima i u ruci.

Što se tiče uticaja nikotina na motornu snagu, pokazano je da se posle samo jedne popušene cigarete povećava snaga mišića, ali se posle toga ubrzo javljaju i znaci njenog slabljenja.

Psihička zavisnost kod pušača se javlja kao nesposobnost pojedinca da psihičku napetost kontroliše bez nikotina i konzumiranja cigareta. Posebno zadovoljstvo osobi koja konzumira duvan donosi sam ritual pušenja. Cigareta postepeno ulazi u život čoveka, jedan dim po jedna cigareta, uz kafu, za odmor, posle jela, posle seksualnog odnosa, uz alkohol, u društvu, za vreme telefoniranja, za vrema doterivanja, na slavlju, u samoći, stresu…

Neki autori su čak raspodelili pušače prema profilima:

·         Aktivan

·         Spontan

·         Nije moralno strog

·         Emotivno nestabilan

·         Ljubitelj hrane, pića i kafe

Možemo definisati dva tipa pušača:

·         Prvi su takozvani “peak seeker” (vrhunac koncentracije nikotina) koji puše neredovno, kojima je potreban visok nivo nikotina kako bi se suočili sa određenim situacijama kada su posebni efekti nikotina potrebni (“pozitivno osnaženje”)

·         Drugi je “stabilno stanje nikotina”, odnosno tip pušača koji puši redovno da održi konstantni nivo nikotina u krvi kako bi zadovoljio odnosno eliminisao simptome apstinencijalne krize (“negativno osnaženje”).

 

Uticaj pušenja na okolinu

Oko 35% duvanskog dima unose nepušači, a kao posledica toga javljaju se oštećenja plućnog kapaciteta. Godišnje se javi oko 3000 smrti od karcinoma pluća i 37.000 od srca - upravo zbog takozvanog pasivnog pušenja, a tu je i negativno delovanje na plod, o čemu smo već pisali.

Ali, ne šteti pušenje samo ljudima u okolini već šteti i prirodi. Da bi se duvan za cigarete proizveo, postoje sušionice za sušenje listova duvana. Da bi se jedan hektar duvana osušio, potrebno je da se poseče jedan hektar šume! I tako se, nažalost, godišnje uništi 5 miliona hektara šume..

Još jedan užasavajući statistički podatak je da cigarete u najvećoj meri puše siromašni ljudi, kako bi se psihički izborili sa stresom i nervozom, gde u tom slučaju zbog nikotinske zavisnosti ti ljudi novac troše na cigarete, a deca im gladuju…

 

Efekti prestanka pušenja na organizam

Pušači, ne morate čekati godinama da uočite prednosti ne-pušenja.

Evo ukratkog opisa šta vam se događa na samom početku kada prestanete:

·         20 MINUTA – krvni pritisak i puls se stabilizuju, a periferna cirkulacija se pojačava

·         8 SATI – koncetracija nikotina i ugljen–monoksida se eliminiše iz organizma

·         24 SATA – kompletan ugljen-monoksid se eliminiše iz organizma

·         48 SATI – je dovoljno da kompletan nikotin nestane iz organizma i da se značajno poboljša čulo mirisa i ukusa

·         72 SATA – lakše se diše jer dolazi do relaksacije bronhija

·          3 – 9 MESECI – po prestanku pušenja nestaje sekret u plućima, samim tim i kašalj i karakteristično ‘sviranje’

·          1 GODINA – rizik od srčanog udara se smanjuje za čak 50%!

·         15 GODINA – rizik od moždanog udara je isti kao kod nepušača..

 

Zato, dragi naši čitatelji i čitateljke: bacite paklicu cigareta, udahnite svež vazduh i počnite skupljati novac  - koji biste utrošili na duvan - za jedno divno letovanje sa porodicom ili prijateljima!


 Ukoliko vam je potreban savet, imate dodatnih pitanja ili vam  je potrebna pomoć, Mobilna sestra  će vam u bilo kom trenutku izaći u susret i pružiti neophodnu pomoć.

Izdvojeni blogovi

Prijavi se da pratiš naš sajt