Šta bi trebalo da znate o antidepresivima

09.09.2017
Šta bi trebalo da znate o antidepresivima

Šta su antidepresivi


Antidepresivi su vrsta lekova koji se koriste za lečenje kliničke depresije, anksioznih poremećaja ali i drugih blažih i ozbiljnijih poremećaja psihičkog stanja uzrokovanog nepravilnim radom određenih hemijskih substanci u mozgu, odnosno onih uzrokovanih nekim stresnim ili traumatskim događajem.

Takođe, antidepresivi se mogu koristiti i kao prevencija za ponovno javljanje depresije i anksioznosti kod osoba koje su već patile od sličnih stanja.

 

Kada se koriste antidepresivi

 U najvećem broju slučajeva terapija antidepresivima se prepisuje za lečenje sledećih stanja ili psihičkih poremećaja:

·         Učestali napadi panike i anksiozna stanja

·         Depresija umerenog i visokog stepena

·         Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD)

·         Post-traumatski stresni poremećaj (PTSD)

·         Određeni poremećaji u ishrani

·         Ređe se upotrebljavaju kod poremećaja dugotrajnog/hroničnog bola

 

Osnovno dejstvo antidepresiva

 Antidepresivi deluju tako što povećavaju nivo moždanih supstanci poznatih kao neurotransmiteri.

Neurotransmiteri su zaduženi za prenos električnih signala između nervnih ćelija u ljudskom mozgu, te kada dođe do pada nivoa ovih prenosilaca u mozgu nastaje energetsko zatišje koje dovodi do oslabljenog rada glavnih neurotransmitera, a to su serotonin i noradrenalin. Ova dva transmitera regulišu opšte raspoloženje i emocionalno stanje čoveka, te ukoliko dođe do njihove disfunkcionalnosti, upravo se to negativno odražava na čovekovo psihičko zdravlje, odnosno javljaju se depresija i/ili anksioznost.

 

U slučaju opisanog stanja, pacijentu se mogu prepisati antidepresivi, koji će nakon određenog vremena podstaći povećanje nivoa i ubrzan rad serotonina i noradrenalina u mozgu, što će pacijentu pomoći da oseti poboljšanje raspoloženja i opšteg psihofizičkog stanja.

 

Takođe, stimulisanje rada neurotransmitera može uspešno prekinuti signale za bol koje moždani nervi razmenjuju i prenose. Kako svaki bol počinje iz mozga pa se dalje prenosi na određeno mesto u telu gde osećamo fizički bol, pacijentima sa dugotrajnim odnosno hroničnim bolovima se neretko prepisuje terapija antidepresivima, jer može uspešno ublažiti ili čak otkloniti određene bolove.


Osnovne vrste antidepresiva

 Antidepresive možemo podeliti na četiri osnovne vrste:

1.       Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI)

2.       Inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI)

3.       Inhibitori mono-amino-oksidaze (MAOI)

4.       Triciklični antidepresivi (TCA)

 

Navedena podela je bazirana na osnovu koncentracije neurotransmitera koje je potrebno stimulisati. Tako, prva vrsta antidepresiva (SSRI) ima sposobnost da poveća koncentraciju serotonina u moždanoj funkciji, dok druga vrsta (SNRI) povećava koncentraciju i serotonina i noradrenalina, te se bira kada je klinički utvrđen nedostatak oba navedena transmitera.

Određene vrste lekova podstiču i povećanje koncentracije dopamina, ukoliko je slučaj da je kod pacijenta nivo dopamina u padu.

Kod MAOI vrste antidepresiva funkcija je usmerena na sprečavanje razgradnje neurotransmitera, koje je česta pojava kod osoba sa depresijom.

Triciklični antidepresivi (TCA) imaju slično dejstvo kao i prva vrsta, ali je efekat dosta agresivniji, pa se ređe prepisuju i to kod težih oblika depresije, ili onda kada lek iz prve grupe nema pozitivan efekat na pacijenta.

Poslednje dve vrste antidepresiva (TCA i MAOI) su najranije otkriveni i upotrebljavani kao terapija protiv depresije, međutim, kako imaju agresivne i česte neželjene efekte danas se ređe koriste, a zamenile su ih nove generacije blažih i jačih vrsta lekova koji se prepisuju u zavisnosti od različitih faktora poremećaja.

 

Neželjeni efekti koji se javljaju kod terapije antidepresivima

 Kako antidepresivi utiču direktno na procese u mozgu koji je centar svih dešavanja u našem telu i organizmu, normalna je i česta pojava da terapija antidepresivima sa sobom nosi različite neželjene efekte kod pacijenata, koji mogu varirati u zavisnosti od vrste i jačine leka koji se upotrebjava.

 

Kod gotovo svih vrsta antidepresiva, u prvim nedeljama terapije najučestaliji neželjeni efekti su mučnina, blaga vrtoglavica, glavobolja, ali i izraženija anksioznost tj. napetost.

Nesanica se takođe neretko javlja, pa će lekar često prepisati lekove sa spavanje ili umirenje kako bi se ovaj simptom ublažio.

Pored toga, kod osoba sa osetljivijim digestivnim sistemom se mogu javiti gorušica i dijareja – zato se savetuje uzimanje terapije uz jelo ili nakon obroka.

Zatim, jači lekovi protov depresije ređe mogu izazvati povišen krvni pritisak, te se osobama koje pate od visokog pritiska savetuje redovna kontrola i merenje.

Kod (uglavnom) starijih osoba može se javiti odsustvo seksualne želje ili trenutna disfunkcionalnost u toku seksualnih odnosa.

 

Svi navedeni simptomi i neželjeni efekti su uglavnom izraženi samo u prvim nedeljama uzimanja terapije, ali se kod nekih osoba mogu javljati i duže. Svaki od navedenih u najvećem broju slučajeva nakon određenog vremena potpuno nestane, pre ili kasnije u zavisnosti od težine depresije, opšteg zdravlja pacijenta, starosti pacijenta i slično.

 

Efikasnost terapije antidepresivima

Kada pacijent počne sa terapijom antidepresivima, vrlo često se dešava da se prvih deset dana do dve nedelje ne ispolji nikakav napredak ni pozitivan efekat, čak je često da u tom periodu osobi bude teže nego pre početka terapije. Međutim, vrlo je jasno naznačeno u uputstvu, a i svaki lekar će napomenuti da je to normalna pojava kod početka terapije.

Iz tog razloga lekar će često prepisati i dodatni lek za prvo vreme, koji obično služi za umirivanje, smanjenje napetosti i psihičke nelagodnosti, lakše uvodi u san i slično.

Zatim, kada prođe taj “kritičan” period od pre dve-tri nedelje osoba pod terapijom počinje da prepoznaje pozitivne promene u raspoloženju, poboljšanje opšteg stanja i energije, psihičko “razvedravanje” koje podrazumeva vedrije misli i osećanja. Naravno, često se kod pacijenata i duže vreme nakon početka terapije javljaju depresivne epizode, kada se oseća bezvoljno, neraspoloženo i nelagodno, ali ukoliko je terapija odgovarajuća, takvih epizoda i stanja bi trebalo sa vremenom da bude sve manje, dok potpuno ne isčeznu. Ali, moramo napomenuti da je čitav ovaj proces lečenja i poboljšanja individualan, te neke osobe se nakon dva meseca osećaju potpuno izlečeno, dok kod drugih vreme izlečenja može potrajati i do nekoliko meseci u toku kojih se mogu javljati razne dobre i loše faze.

Zbog toga, lekar će preporučiti da terapija antidepresivima traje najmanje šest meseci, kako bi pacijent bio siguran da mu se stanje poboljšalo. Neretko, terapija se može uzimati i godinu dana, ali i duže, ukoliko lekar tako odluči.

Veoma je važno da se pacijent redovno konsultuje sa svojim lekarom/psihologom/psihijatrom kako bi se uvidelo realno psihičko stanje pacijenta i na osnovu toga terapija dozirala i količinski i vremenski. Pacijentu se nikako ne preporučuje da menja dozu ili vrstu terapije bez nadzora lekara, ili pak prekine terapiju bez odobrenja lekara.

 

Statistika govori da nakon tri meseca terapije antidepresivima oko 60% osoba sa umerenim ili težim poremećajem depresije pokaže veliko poboljšanje opšteg psihičkog stanja.

Međutim, i dan danas se vode mnoge diskusije u svetu o tome da li su antidepresivi zaista efikasni, da li su štetni po zdravlje pacijenata, da li stvaraju zavisnost, da li imaju placebo efekat i slično.

Ali, važno je razumeti da svi lekovi iz grupe antidepresiva, kao i drugi, moraju proći mnogobrojne svetske medicinske kontrole, dozvole, licence, istraživanja i slično, da bi uopšte ušle na tržište farmacije, a zatim da bi se uzele u obzir kao terapija kod kliničkih poremećaja depresije.

Takođe, stručnjaci i naučnici svesno tvrde i dokazuju da antidepresivi ne mogu izazvati zavisnost kod osoba koje ih koriste, već je posteriorno stanje i dužina trajanja odvikavanja od antidepresiva odraz opšte psihičke stabilnosti i karaktera osobe koja je uzimala terapiju, te se kod nekih javlja takozvana “kriza” koja se povezuje sa zavisnošću od lekova protiv depresije.

 

Saveti kod terapije antidepresivima

Osobama koje uzimaju antidepresive svaki lekar će pored terapije lekovima strogo preporučiti najpre redovnu fizičku aktivnost kojom se zasigurno izbacuju stres i negativna energija, što osobama sa poremećajem depresije umnogome može pomoći. Da li će to biti lagana šetnja, plivanje, trčanje ili vožnja bicikla - nije važno, ali je važno da je osoba fizički aktivna i da što više vremena provodi napolju i u prirodi.

Pored sportskog dela, osobama koje pate od depresije se preporučuje što češći boravak u društvu, krugu prijatelja i porodice, sa kućnim ljubimcima, kao i što češći odlazak u grad, pozorište, bioskop, na društvene događaje sa dosta ljudi i pozitivnom atmosferom, jer socijalizacija jako pomaže depresivnim osobama da se osećaju bolje i raspoloženije.

Uz to, podrazumeva se opšti kvalitetan način života, najpre zdrava ishrana i dobar san.


Ukoliko vam je potreban savet, imate dodatnih pitanja ili vam  je potrebna pomoć, Mobilna sestra  će vam u bilo kom trenutku izaći u susret i pružiti neophodnu pomoć.  

Izdvojeni blogovi

Prijavi se da pratiš naš sajt