Srčani udar

30.09.2017
Srčani udar

Srčani udar, infarkt ili u medicini oslovljavan kao akutni infarkt miokarda se preciznije može objasniti kaoizumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz arterije koje sprovode krv direktno do srca. Infarkt je poslednja faza u razvoju srčane (koronarne) bolesti.

Uzroci nastanka srčanog udara

Srčani sprovodnici su dve srčane (koronarne) arterije - leva i desna.

Promene koje se javljaju na ovim krvnim sudovima se javljaju zbog ateroskleroze koja zahvata arterijski sistem. Ateroskleroza je proces koji se javlja sa starenjem, ali na njega utiču i drugi faktori. To su faktori kardiovaskularnog rizika koji povećavaju verovatnoću da će se razviti infarkt miokarda ili neki drugi oblik koronarne bolesti.

Najvažniji faktori kardiovaskularnog rizika su:

·         genetska predispozicija

·         godine starosti

·         povišen krvni pritisak

·         šećerna bolest

·         povišen nivo masnoća u krvi

·         muški pol

·         pušenje

·         gojaznost

·         fizička neaktivnost

Na neke od ovih faktora se može uticati, ali na druge ne. Prisustvo više navedenih faktora kardiovaskularnog rizika mnogo povećava verovatnoću za nastanak koronarne bolesti kao i infarkt miokarda.

Simptomi kod srčanog udara

Akutni infarkt miokarda prate različiti simptomi, međutim gotovo uvek vodeći simptom je bol. Bol se najčešće javlja ujutru, nakon fizičke aktivnosti, nakon jakog i obilnog obroka ili kada je temperatura niska.

Bol je lociran u predelu grudnog koša, jakog je intenziteta, a najčešće se manifestuje kao stezanje, pečenje i jak pritisak u grudima. Bol kod infarktnog stanja često traje duže od 30 minuta i obično je jači i dugotrajniji od svih prethodnih napada ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima.

Bol se najčešće širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglom slabošću i malaksalošću, gušenjem i osećajem nedostatka vazduha, a vrlo često i napadom panike i strahom od smrti.

Međutim, nekada bol kao simptom može biti i odsutan - naročito kod pacijenata koji boluju od dijabetesa, te u tom slučaju ostali prateći simptomi mogu ukazivati da je infarkt miokarda prisutan.


Terapija kod srčanog udara

U slučaju pojave opisanog bola prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola (prestanak fizičke aktivnosti, prestanak sa jelom ili pak stopiranje trenutne stresne situacije), zatim stavljanje nitroglicerina pod jezik i momentalan kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem (najčešće hitna pomoć).

Takođe je veoma korisno sažvakati jednu tabletu Andola (300 mg). Nakon susreta sa medicinskim osobljem treba se striktno pridržavati njihovih saveta i instrukcija.

Prisustvo infarkta se utvrđuje snimanjem EKG-a i određenim laboratorijskim testovima. Pacijenti sa akutnim infarktom miokarda se obavezno smeštaju pod bolničku negu i leče se savremenim metodama.

Važna napomena je da se osobama koje su doživele infarkt najviše može pomoći u prvih 2 sata od javljanja bolova, odnosno u tom periodu davanje terapije ima najveći efekat.

Međutim, ukoliko je infarkt težeg karaktera pacijent se može uputiti i u salu za kateterizaciju na specijalan zahvat otvaranja zapušenih arterija i postavljanja stenta.

Nakon tretiranja infarktnog stanja, u prvih nekoliko dana pacijentu je potrebno strogo mirovanje. Zatim, kada se utvrdi da je stanje stabilno započinje se proces rehabilitacije.

Svim pacijentima koji su imali infarkt potrebno je uraditi koronarografiju (invazivna kardiološka dijagnostika) nakon čega se donosi odluka o daljem lečenju, koje može uključivati: nastavak terapije lekovima, operacija krvniih sudova na srcu (takozvani baj-pas) ili ugradnja stentova u koronarne arterije.

Nakon preživljenog infarkta miokarda u većini slučajeva pacijentu je neophodno doživotno uzimanje određenih vrsta lekova.


Preventivne mere

Kako infarkt u velikom broju slučajeva nastaje kao posledica stanja kao što su povišen krvni pritisak, gojaznost, visoki parametri masnoća, holesterola i šećera u krvi, ali i pušenja i nedostatka fizičke aktivnosti, veoma je poželjno da sve osobe vode računa o opštem zdravlju i načinu života, a naročito osobe koje imaju genetske predispozicije za srčana oboljenja.

Dakle, svima se strogo savetuje izbegavanje cigareta koje veom štetno utiču na čitav organizam a naročito kardiovaskularni sistem čoveka, kao i izbegavanje alkohola, ali i jake i masne hrane.

Pored toga, veoma je važno imati blažu ali redovnu fizičku aktivnost, naročito u otvorenom prostoru jer aktivnosti u prirodi sa normalnom koncentracijom kiseonika vrlo povoljno utiču na čitav arterijski, srčani i moždani sistem, pa se samim tim može umnogome smanjiti rizik od nastanka srčanog udara.

Kod osoba koje već boluju od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, gojaznosti i slično se opisane navike jako preporučuju, naročito zdrav režim ishrane, redovna fizička aktivnost, ali i redovan odmor, kvalitetan san i izbegavanje stresnih situacija.


Ukoliko vam je potreban savet, imate dodatnih pitanja ili vam  je potrebna pomoć, Mobilna sestra  će vam u bilo kom trenutku izaći u susret i pružiti neophodnu pomoć.