Rizik od demencije - milenijalci u izazovima modernog doba

13.04.2018
Rizik od demencije - milenijalci u izazovima modernog doba

Zašto bismo pričali uopšte o demenciji kod mladih osoba? Dok se dijagnoze demencije obično daju starijim osobama, istina je da ova bolest počinje i decenijama pre nego što se zađe u duboku starost - čak i ako nema jasno vidljivih simptoma. Prevencija ove bolesti stoga počinje veoma rano, a posebno danas, kada je u pitanju grupacija takozvanih milenijalsa.
Međutim, ono što se menja ne samo na polju demencije, veći mnogih drugih bolesti, jesu izazovi modernog doba sa kojima se već suočavaju ili će se vrlo uskoro suočiti upravo-milenijalci.
Pročitajte o budućnosti koja dolazi, uz mnoge izazove modernog doba, jednako i u sferi zdravstvene zaštite, novih izazova, ali i sistema dijagnoze, oboljevanja i nege.
Ovo je priča o novoj Generaciji Y, koja živi i funkcioniše negde između Generacije X i Generacije Z.

Ko su zapravo milenijalci?

Milenijalci
(poznati i pod nazivom Generacija Y) su generacijski demografski skup koji je došao nakon takozvane Generacije X. Ne postoje precizni datumi kada ovaj skup počinje ili završava; demografi i istraživači obično koriste period rođenja između početka osamdesetih godina, pa sve do sredine devedesetih, pa i početka 2000-ih godina. Milenijalci ili Milenijalsi se ponekad nazivaju i ,,eho bumerima" zbog velikog porasta stope nataliteta u osamdesetim i devedesetim godinama, i zato što su milenijalci često deca takozvanih ,,bejbi bumera”.

Iako se karakteristike Milenijalsa razlikuju po regionima sveta, u zavisnosti od socijalnih i ekonomskih uslova generacija je generalno obeležena povećanom upotrebom i poznavanjem komunikacija, medija i digitalnih tehnologija. U većini delova sveta njihovo obrazovanje je obeleženo povećanjem liberalnog pristupa politici i ekonomiji. Velika recesija je imala veliki uticaj na ovu generaciju, jer je izazvala istorijski visok stepen nezaposlenosti među mladima i dovela je do spekulacija o mogućoj dugoročnoj ekonomskoj i društvenoj šteti ovoj generaciji. Ipak, Milenijalci pre biraju manju platu no neprijatno radno okruženje, odluke donose više na bazi preporuka i generalno funkcionišu na načine koji su prilično neshvatljivi njihovim roditeljima.
(Izvor: whatis.techtarget)

Ovde je iz ugla zdravlja reč i o jednom specifičnom faktoru koji je u porastu – faktoru usamljenosti i samoće, činjenice da Milenijalci postaju prva generacija koja veći deo svog života proživljava samostalno, van zajednica, van braka, što se odražava i na njihovo celokupno zdravstveno stanje.

Sama tkanina našeg društva se brzo menja i to postaje veoma očigledno. Sada, po prvi put, većina ljudi starijih od 18 godina živi u samoći: jedu sami, spavaju sami, gledaju televiziju sami i sami sebe izdržavaju.

Ovo je veoma zabrinjavajuće jer istraživanje dosledno pokazuje da deljenje života sa nekim čini da živimo duže i bolje. Jedna studija je čak pokazala da je samotni život opasan jednako kao i pušenje ili gojaznost.

Takođe, uspostavljanje smislene veze daje nam važno samopouzdanje i poboljšava sposobnost da se suočavamo sa ljudima i u svim drugim oblastima života.
(Izvor: Wall Street Journal, Marisa C. Weiss)
Iako samoća nije nov koncept civilizacije, možemo reći da su ove vrste samoće pogubnije po ljudsku psihu, emocije i zdravlje. Uz kombinaciju novih termina kao što su YOLO i FOMO, teskoba samoće sve teže pada na milenijalce, a rezultat toga je i lošije opšte stanje organizma i povećanje depresije. Mozak kao filter svega toga, prvi je na udaru i logično-mnogo ranije nego što bi se očekivalo.

Koji su izazovi i promene u zdravstvenom tretmanu demencije milenijalca?

Milenijalci se sa jednim novim zdravstvenim problemom suočavaju u vidu nečega što se naziva stanjem ,,Predkliničke bolesti" - dijagnozom bolesti u odsustvu bilo kakvih simptoma. Personalizovani medicinski alati, kao što su senzori, testiranja čitavog gena, metabolomika i proteomika, lični mobilni EKG, EEG i ECHO uređaji, i pilule sa senzorima postaju sve bolji u predviđanju hroničnih bolesti. Ovo se dešava godinama ili čak decenijama pre početka ma kakvih simptoma, i kako se tačnost povećava, i stope ovih dijagnoza kod ljudi će se povećati.

Danas, koristeći snimanje, lekari su u mogućnosti da postave dijagnozu kao ,,Predkliničku Alchajmerovu bolest" i to 10-15 godina PRE nego što se razvije otvorena demencija.
(Predklinički Alchajmerov sindrom je definisan kod nekoga sa normalnom memorijom, ali čiji peptidni amiloidni PET skenovi pokazuju skoro pa neprimetno nagomilavanje plaka).
S obzirom na to da oko 30% inače zdravih osoba srednjih i starijih godina pokazuje takve promene mozga, ekstrapolirano širom sveta, to znači da više od 150 miliona ljudi trenutno ima Predkliničku Alchajmerovu bolest.

Hronične bolesti – poseban problem

Situacija je ista kod mnogih drugih hroničnih bolesti. Medicina nudi malo pomoći osobama sa uočenim predkliničkim oboljenjima (osim kliničkih ispitivanja ili preporučene ishrane i vežbanja). Trenutno, većina ljudi sa nekom predkliničkom bolešću ni ne zna da je ima.

Čak i svest o postojanju rizičnog gena koji može dovesti do određenog oboljenja ili bolesti, posebno demencije, može biti mač sa dve oštrice. Neki ljudi su ovakvom informacijom zauvek psihički oštećeni, dok se drugi osećaju osnaženima i odluče da se bore i promene svoje živote.

Ako tehnologija za predviđanje budućih bolesti i dalje evoluira brže od naše sposobnosti da ih sprečimo ili izlečimo, onda upravo izazovi vezani za dijagnozu ,,Predkliničke bolesti" može postati glavna zdravstvena dilema za milenijale, a u ovaj izazov spada upravo i pitanje predviđanja demencije i bezizlaznosti suočavanja sa njom i njenim izlečenjem.

Kako milenijalci mogu da smanje rizik od demencije?

Započinjanje zdravih navika od rane mladosti može poboljšati vaše šanse za zdrav život u budućnosti, a evo par jednostavnih stvari koje mladi mogu učiniti danas kako bi poboljšali kapacitet i rad svih funkcija mozga.

1. Prestante da pušite

Prema istraživanju i statistici, pušači su u dvostruko većem riziku da razvijaju demenciju nego nepušači. Kada prestanete sa pušenjem, vaš mozak odmah doživljava promenu u cirkulaciji, što vam može pomoći u upravljanju vašim vaskularnim faktorima rizika. Sve što negativno utiče na vaš sistem cirkulacije utiče na zdravlje vašeg mozga. Zdrav razum kaže da će sve što ulazi u vašu krv uticati i na vaš mozak, prosto jer krv upravo putuje po celom telu.

2. Budite aktivni

Postoje jake veze između fizičke aktivnosti i kognitivnog zdravlja. Smatra se da redovnim kardiovaskularnim vežbama može da se smanji rizik od demencije. Studije pokazuju da je trening otpornosti ili snage neophodan i za vaše telo i za zdravlje mozga. Čuvajte se povreda samo, jer mi u Mobilnoj sestri ponekad srećemo baš slučajeve u kojima je nega neophodna kao posledica sportske, ali i drugih, mnogo gorih povreda. Ono što još češće bude zapostavljena posledica ume da bude i lečenje dekubita kao neizbežna posledica dužeg mirovanja, a bez adekvatne nege i tretmana. Ovo se pak odnosi na sve.

3. Proveravajte vagu

Održavanje zdrave telesne težine takođe može smanjiti rizik od demencije. Da biste to učinili, potrebna vam je pre svega zdrava ishrana i vežbanje. Fizička aktivnost će vas podići, ali zdrava ishrana je od suštinskog značaja za sveobuhvatni rad i funkcionianje zdravog mozga. Fokusirajte se na jedenje širokog spektra povrća, voća i celih zrna. Takođe treba ograničiti količinu šećera i masti koje konzumirate.

4. Stimulišite vaše moždane vijuge

Učestvujte u mentalno i društveno stimulativnim aktivnostima jer redovna stimulacija može smanjiti rizik od demencije. Postoje brojni načini svakodnevnog angažovanja vašeg mozga, pa obavezno treba odabrati nešto što je za vas lično zabavno i držati ga se - pronađite novi hobi, pridružite se klubu ili društvenoj grupi, budite domaćin ili posećujte društvene događaje sa prijateljima i porodicom, pa i makar rešavajte ukrštene reči i mozgalice.

5. Upravljajte stresom

Pokazalo se da stres ima ozbiljne negativne posledice na vaš mozak, tako da je važno pronaći metode suzbijanja kako biste stresom upravljali i sveli ga na minimum. Mobilna sestra u Psihološkom savetovalištu takođe se susreće sa ovim vidom izazova. Na primer, naučite da kažete NE češće. Vi vladate svojim odlukama! Pronađite nešto što vas smiruje kada ste pod stresom. Brojte do deset. Idite na dugo kupanje ili pod hladan tuš. Čaša vina takođe ne boli, naravno umereno.

Bilo da ste mlađi ili stariji, uvek je dobro da promenite svoj način života na bolje i obratite pažnju na zdravlje vašeg celog organizma, pa i samog mozga!
Ono što zajedno možemo je da imamo svest o faktorima koji na naše zdravlje utiču, da se posvetimo lečenju kada je to potrebno, kao i da osiguramo najbolju moguću negu kako bi naš oporavak bio trajan i siguran. A znamo da ne možemo na kraju krajeva sve ni da kontrolišemo. Ono što možemo - moramo.

Vaša Mobilna sestra