Rana od epiziotomije i kako sam je rešila

28.03.2019
Rana od epiziotomije i kako sam je rešila

Moram da priznam da sam se prilično plašila porođaja. Naslušala sam se raznih priča od raznih žena i nije mi bilo svejedno dok sam se sa ogromnim stomakom gegala niz hodnik porodilišta. Nadala sam se, ipak, da ću pre proći kao one malobrojne koje su porođaj opisale kao brzinski i lak, a ne kao one koje su se mučile satima.

 

U glavi su mi se mešale misli o bolnim naponima, indukciji, višečasovnim trudovima... Kao i svaka trudnica, najviše sam brinula da li će biti sve u redu sa bebom. Koliko god se trudila, na porođaj nisam otišla opuštena, već prepuna briga. I to je, valjda, normalno. Svega se naslušamo tokom tih devet meseci trudnoće.

 

Nisam ni sanjala da će moja najveća patnja doći upravo nakon porođaja.

 

Jesam slušala i o epiziotomiji i neprijatnostima nakon iste, ali mi je to sve delovalo kao nešto što se dešava posle “najgoreg” dela – mučnog porođaja. Zato tome nisam pridavala posebnu pažnju ni u školici za trudnice, a ni tokom priča sa ženama koje su se već porađale.

 


POSTPOROĐAJNI TRENUCI

 

Moj porođaj je prošao ne tako strašno kako sam zamišljala. Bolelo jeste, ali relativno kratko i nimalo neizdrživo. Kada sam čula plač moje devojčice, kao da mi je pao kamen sa srca. Još kada su je i lekari ocenili desetkom, nastupilo je pravo olakšanje.

 

Kao i većinu porodilja, i mene su “secnuli”, što u tom momentu nisam ni osetila. Međutim, kada je prvi nalet uzbuđenja prošao, dok sam se “upoznavala” sa svojom bebom, ometao me je neprijatan bol. Najpre sam pokušala da ne obraćam mnogo pažnje na to, ali u jednom momentu je baš počeo da me ometa, pogotovo dok smo se navikavale na dojenje.

 

Požalila sam se jednoj od sestara, koja mi je strpljivo objasnila da rana od epiziotomije mora da bolucka, da intenzitet bola zavisi od žene do žene. Takođe mi je rekla da je moja rana nakon porođaja ušivena, a da će se konci sami apsorbovati; dakle, ne moram dolaziti na skidanje istih.

 

Naravno, ta dva dana u porodilištu su mi ranu redovno pregledali i dezinfikovali. Dobila sam i instrukcije da što više ležim i odmaram i da izbegavam fizičko naprezanje, kako rana ne bi popucala. Takođe, rana je sve vreme morala da se suši.

 

Kada su mene i moje novorođenče otpuštali kući, bila sam najsrećnija na svetu.

 


RANA OD EPIZIOTOMIJE – MOJA KOMPLIKACIJA

 

Prvog dana po dolasku kući, dole sam osetila peckanje i tek ponekad malo jači bol. S obzirom na to da je bio prisutan i osećaj svraba, pretpostavila sam da rana zarasta. Pride, bilo je teško adekvatno dezinfikovati ranu na tako nezgodnom mestu.

 

Veću sam pažnju usmerila ka bebi, jer sve oko nje bilo mi je novo. Malo smo se patili oko dojenja, jer su mi bradavice bile ravne, pa sam koristila veštačke bradavice, što nije baš najpraktičnije rešenje. Hoću reći, nisam dovoljno pažnje obraćala na sebe i nisam odmah prepoznala komplikaciju. Tek nakon dva dana, kada je bol oko rane postao baš jak, videla sam malo gnoja.

 

Nije mi bilo svejedno. Mučimo se oko dojenja, nemam snage da obavljam sve oko bebe, ona skoro stalno plače, a sad mi se gnoji i rana...

 


MOBILNA SESTRA PRISKAČE U POMOĆ

 

Shvatila sam da mi je neophodna stručna pomoć, nega epiziotomije koju će obaviti neko iskusan.

 

Da ne bih odlazila u porodilište i vijala lekara koji me je porodio, i još, ne daj bože, čekala po onim hodnicima u ovom stanju, usmerila sam se ka traganju jednostavnijeg rešenja.

 

Na Internet pretraživaču ukucala sam “rana od epiziotomije” i “nega rane od epiziotomije” i iz tekstova koji su iskakali shvatila da moju infekciju moram što pre rešiti.

 

Takođe, jedan od tekstova koji je iskočio bio je o Mobilnoj sestri, koja dolazi na adresu porodilja i pomaže oko ovih vrsta rana, ali i drugih problema koji mogu da se jave posle porođaja. Pomislila sam: taman da je pored ovog glavnog problema priupitam i za pomoć oko dojenja.

 

Ona je stigla brže nego što sam mislila. Kaže, zna kako je to kad imaš takav problem i zato je požurila da mi što pre pomogne da ga rešim. Nežno me je pregledala, a zatim vrlo stručno i gotovo neosetno dezinfikovala ranu. Pretpostavka je bila da jedan kraj rane koji je “flisovao” nije bio dovoljno naprskan sredstvom, jer nisam ni imala stručnu pomoć.

 

Uverila me je da će vrlo brzo biti sve u redu, a onda smo prešle na temu dojenja, gde mi je pokazala sjajne cake oko izmlazanja i položaja za dojenje i pregledala mi dojke. Pogledala je i bebicu i rekla da sjajno napreduje.

 

Osetila sam se veoma umirenom i slobodnom da joj postavim bar još desetak pitanaj koja sam imala (a koja novopečena majka ih nema?!) i ona je imala strpljenja na sva da mi odgovori i da savete.

 


ADEKVATNA NEGA RANE REŠILA JE MOJ PROBLEM

 

Redovne posete ove ljubazne i stručne medicinske sestre urodile su plodom: za nekoliko dana gnoj je nestao, a rana nastavila lepo da zarasta.

 

Bila sam sve pokretnija, bol me više nije ometao, staloženije sam mogla da se posvetim svojoj ćerkici Andrei. Dojenje nam je postalo “prosto k'o pasulj”, jer nakon Žaklininih saveta sam se baš izveštila.

 

Znala sam da je moja beba zdrava, da lepo napreduje, a da je moje opte stanje sve bolje i bolje (Žaklina mi je redovno merila i pritisak).

 

Moje muke sa epiziotomijom su, na sreću, trajale kratko i to zahvaljujući njoj – mobilnoj sestri. Znam da puno žena ima slične probleme i zato im svima predlažem da ne rizikuju i ne muče se, već da se na vreme jave ovoj ljubaznoj ženi koja će im pomoći u svemu što vam otežava postporođajne dane.

 

Srdačno,

 

Danijela sa Miljakovca