Proslava 95-og rođendana

23.11.2017
Proslava 95-og rođendana

Tokom godina sarađivala sam sa stotinama pacijenata – nekima sam pomoć pružila samo jednom i više nije bilo potrebe za tim, a sa nekima sam u kontaktu skoro svaki dan, i tako godinama. Nekako je normalno da se vežete za ljude nakon rođenja bebe, teške operacije ili nege usled bolesti. Oni za mene, a i ja za njih.

Starovremenu gospođu, koju odmila zovem Duša, negujem skoro godinu dana. Slabo se kreće jer je u dubokoj starosti, ali zdravlje je solidno služi. Iako ima decu, unuke i praunuke, povremeno kad joj zdravlje popusti na poziv u pomoć priskače Mobilna sestra. Upoznale smo se tako što me je njena unuka pozvala, objasnila situaciju koju imaju rekavši da je u pitanju „jedna vrlo prijatna dama koja voli da se šali“. Iako je karakteristično da su ljudi u njenim godinama dementni, to nije bio slučaj sa njom.

Brzo smo napredovale od odnosa pacijent – sestra do prijateljskog što mi je u njenom slučaju bilo posebno zadovoljstvo. Nakon svake posete saznala bih nešto novo o njoj – o tome da je bila žena oficira, požrtvovana majka, baka i prabaka, pa sve do toga da je obožavala da pije konjak i višnjevaču u mladosti. Bilo mi je pravo uživanje da nakon posete i ostanem malo duže kako bih slušala njene doživljaje iz mladosti. Sa druge strane, uvek sam bila tu za nju kada joj je teško da ustane iz kreveta, kada je nešto zaboli ili kada joj jednostavno treba društvo za priču.

O našoj bliskosti najbolje svedoči to da me je Duša pre neki dan pozvala na proslavu 95. rođendana. Bila mi je velika čast što me je jedinu pozvala pored najužeg kruga svoje porodice. Danima se brinula da li ću imati vremena da tog 16.11. dođem na njen rođendan. I bezbroj puta je to pitanje postavila članovima svoje porodice, hoću li doći?

Baka Duša je pravi primer toga da su ljudi stari onoliko koliko im je star duh. Bez obzira na njene godine, ona ima beskonačan smisao za humor i često uspeva da me slatko nasmeje njenim duhovitim odgovorima. Neposredno pred proslavu njenog rođendana, prilikom jedne posete, primetila sam da je malo mršavija, pa sam je upitala da li jede dovoljno tokom dana. Spremno mi je odgovorila:

 „JEDEM SAMO KADA MI SPREME FINU HRANU!“

Spremanje poklon za 95. rođendan zadavalo mi je brigu. Šta pokloniti za takav jubilej? Došla sam na ideju da joj poklonim višnjevaču da je podseti na njene mladalačke dane. Fino sam je upakovala u retro flašicu koja je bila ukrašena heklanim miljeom. Iako treba da izbegava slatkiše, poklonila sam joj čokoladu Najlepše želje kako bih joj na simboličan način čestitala starost koju malo ko doživi. Duša ništa ne voli da prepušta slučaju – dok je otvarala moj poklon primetila sam sveže nalakirane nokte. Uredno je obavila manikir za svoj divan dan. Naravno, oduševila se kada je videla višnjevaču i tražila da nazdravimo. Držeći čašu u ruci, nije odolela a da ne kaže nešto duhovito:

„Da li da popijem ovo i odem u ofsajd?“

U toku slavlja Duša se požalila na grebanje u grlu i nelagodu u nosu. Kada smo joj rekli da joj je doktor preporučio da koristi kućni inhalator, počela je da negoduje pošto ima odbojnost prema njemu, a zatim u svom stilu odgovorila:

„A da li se i taj doktor inhalira?“

Na samom rođendanu smo se svi slikali, šalili i pričali sa slavljenicom koja je u svakom momentu bila u centru pažnje. Mnogo joj je značilo što se cela porodica okupila na njen tako bitan dan. Na pitanje kakvu tortu ćemo da jedemo, odgovorila je kao iz topa:

„Sinoć sam sanjala da je torta toliko velika da ne može da uđe kroz vrata.“

San je bio definitivan pokazatelj da je bila uzbuđena zbog celog slavlja. S druge strane, ja sam bila presrećna jer uspevam da budem tu za nju u svakom trenutku kada sam joj potrebna. Moj posao nije lak i ume u mnogim situacijama da bude itekako naporan. Uz pacijente kao što je Duša ništa mi ne pada teško jer je skoro svaka poseta njoj obojena humorom i njenom ogromnom željom za životom. Neka je zdravlje služi, bila je moja želja za njen jubilej. Nadam se da će doživeti stotu!