Osteoporoza - kako nastaje "bolest šupljih kostiju"

21.10.2017
Osteoporoza - kako nastaje "bolest šupljih kostiju"
Osteoporoza podrazumeva gubitak koštane mase, tačnije gubitak kalcijuma koji kostima obezbeđuje čvrstinu. Usled ovoga, kosti postaju krhke i sunđeraste, pa zbog toga osteoporozu neki nazivaju i “bolest šupljih kostiju”

Koštana masa u ljudskom ogranizmu izgrađuje se u mladosti i tokom doba polne zrelosti. Oko tridesete godine, količina koštane mase se ustaljuje, dok nakon četrdesete počinje da se dešava postepeni gubitak - od 0.3 do 1 % godišnje.

Kao i kod većine oboljenje, i osteoporozu karakteriše povezanost više faktora koji do nje dovode - da bi se kalcijum apsorbovao iz creva poreban je vitamin D, a kako bi se zadržao u kostima neophodan je estrogen kod žena, odnosno testosteron kod muškaraca. Da bi se stvorilo dovoljno vitamina D u organizmu, treba nam dovoljno sunčanja, kao i zdravi bubrezi.

Ovom oboljenju mnogo su podložnije žene, a prema istraživanjima svaku treću damu stariju od 60 godina muči “bolest šupljih kostiju”.

Simptomi

Nažalost, simptomi osteoporoze uglavnom prolaze neprimetno, sve dok ne dođe do frakture ili samog preloma kosti. Ipak, simptomi se mogu uočiti, pa zato treba obratiti pažnju i na bolove koje možda smatrate usputnim ili svakodnevnim i “normalnim”. Za svaku kost karakteristični su različiti simptomi, ali ono na šta savetujemo da posebno obratite pažnju jeste bol u predelu kičme, koji je glavni znak slabe koštanosti pršljenova.

Glavna posledica ovog oboljenja je visok rizik od preloma. Osteoporotične frakture se dešavaju u situacijama u kojima se kod zdravih ljudi ne dešavaju - pa se zato i nazivaju krhkim prelomima. Tipično je da se javljaju na kičmenom stubu, rebrima, kukovima i zglobovima.

Prelom je i najopasniji element osteoporoze. Iznurujući akutni i hronični bol kod starijih je povezan sa frakturama kao posledicom osteoporoze koje dovode do invaliditeta, lošeg kvaliteta života, pa čak i rane smrti. Simptomi kompresivne frakture kičmenog stuba su iznenadni bol u leđima, udružen sa radikulopatskim bolom (oštar bol pri kompresiji nervnih korenova). Višestruki prelomi kičmenih pršljenova dovode do pogrbljenog stava, gubitka visine i hroničnog bola sa smanjenom pokretljivošću. Prelomi dugih kostiju odmah dovode do smanjene pokretljivosti i čak mogu zahtevati hirusku intervenciju. Tako je recimo prelom kuka najčešće potrebno hitno operisati, jer je povezan sa rizikom od duboke venske tromboze i plućne embolije.

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju verovatnoću od nastanka osteoporoze su raznovrsni - od onih na koje ne možemo ili jako teško možemo uticati, do onih koje možemo eliminisati:
  • Nedostatak vitamina D i kalcijuma u ishrani, a kasnije i hrane koja čuva dejstvo estrogena kod žena i testosterona kod muškaraca
  • Genetske predispozicije - ukoliko je majka imala prelom kuka usled osteoporoze, to duplo povećava šansu potomstvu da ih zadesi isti problem
  • Žene u menopauzi, posebno ukoliko je ona nastupila rano, veoma su podložne oboljevanju 
  • Starost 
  • Pušenje
  • Česta upotreba alkohola 
  • Fizička neaktivnost 
  • Slabo opšte zdravstveno stanje i slab imunitet
  • Upotreba određenih lekova (kortikosteroidi, hemoterapija)
Određene hronične bolesti takođe mogu napraviti pogodno tle za nastanak osteopooze:
  • Imobilizacija - uzrokuje gubitak koštane mase. Lokalizovana osteoporoza se može javiti posle produžene imobilizacije gipsom ukoliko prelom ekstremiteta nije srastao. Drugi primeri su osobe vezane za krevet ili kolica iz raznoraznih razloga (šlog, trauma…)
  • Hipogonadizam - smanjena funkcija polnih žlezda može izazvati sekundarnu osteoporozu. Ovde spadaju: Tarnerov sindrom, Klinefelterov sindrom, anoreksija, amenoreja ili hiperprolaktinemija
  • Endokrini poremećaji - Kušingov sindrom, hiperparatireoidizam, tireotoksikoza, hipotireoza, dijabetes melitus tip 1 i 2, akromegalija i insuficijencija nadbubrega mogu da izazovu gubitak koštane mase
  • Pothranjenost, parenteralna ishrana i malapsorpcija - nutritivna i gastrointestinalna oboljenja koja mogu da predisponiraju osteoporozu su: celijakija, Kronova bolest, hirurške operacije digestivnog trakta i teške bolesti jetre.
  • Reumatološke bolesti - pacijenti kojima je dijagnostikovan reumatoidni artritis, ankilozirajuči spondilitis, sistemski lupus eritematodus, u povećanom su riziku od osteoporoze, što zbog same bolesti, što zbog kortikosteroidne terapije
  • Bubrežna insuficijencija
  • Hematološki poremećaji: multipli mijelom, limfom, leukemija, hemofilija

Dva tipa osteoporoze

Postoje dva različita tipa osteoporoze:
  • tip 1 ili postmenopauzalna osteoporoza
  • tip 2 ili senilna (staračka) osteoporoza
Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena nakon menopauze (poslednje menstruacije) i praćena je prelomima pršljenova, dok se senilna osteoporoza javlja kod oba pola, nakon 70. godine i uzrokovana je starenjem, a ispoljava se uglavnom prelomima kuka. 

Kako se lečiti

Lečenje osteoporoze zavisi od njenog tipa, kao i od toga koliko je bolest uznapredovala, a pravilno lečenje najbolje će vam prepisati i objasniti lekar. Ono što većina lekara preporučuje jesu poseban vid ishrane koji se svodi uglavnom na povećani unos hrane bogate kalcijumom, vitaminom D, hranom koja čuva dejstvo estrogena (soja) i testosterona (semenke bundeve), kao i kontrolu energetskog unosa jer povećana telesna masa dodatno opterećuje kosti. Blaga svakodnevna fizička aktivnost je neophodna, pa se preporučuju šetnja, lagana vožnja bicikla i odlazak na bazen. Za posebne vežbe najbolje je konsultovati fizijatra koji će vam propisati ciljane, neagresivne vežbe kojima ćete ojačati leđne i trbušne mišiće i tako dodatano zaštititu kičmeni stub od daljih komplikacija. Eliminacija konzumiranja kafe i cigara takođe može značajno pomoći. Svakako, tu su i lekovi koji se koriste u borbi protiv osteoporoze - bifosfonati, koji usporavaju razgrađivanje i uklanjanje koštane mase.

Prevencija je pola zdravlja

Najvažniji detalj u sprečavanju nastanka osteoporoze jeste prevencija. Ona podrazumeva redovan i dovoljan unos kalcijuma i vitamina D hranom, vežbanje jačanja muskulature, izbegavanje nezdrave hrane, duvana, alkohola ili makar svođenje konzumacije ovih proizvoda na minimum. Takođe, važno je redovno posećivati lekara i s vremena na vreme raditi proveru merenja gustine kostiju na koju će vas on uputiti, jer jedino putem ovog metoda rizik o nastanka osteoporoze može biti uočen na vreme, a samim tim preduzmete i potrebne mere.