Kažimo NE korišćenju psihoaktivnih supstanci!

27.12.2017
Kažimo NE korišćenju psihoaktivnih supstanci!

Svaki čovek povremeno pati i ima uspone i padove, međutim, adolescencija je period kada se pati dublje i intenzivnije nego u bilo kom drugom periodu života. Kada se ne nazire „svetlo na kraju tunela” i kada se čini da smo usamljeni u svom bolu, posežemo za nedozvoljenim supstancama.

U psihoaktivne supstance spadaju sve supstance koje na različite načine deluju na nervni sistem, a preko njega na emocije, ponašanje, mišljenje i fiziološke funkcije.

Legalne psihoaktivne supstance

Neke od supstanci poput kafe, duvana i alkohola konzumiramo svakodnevno. Naravno, treba napraviti razliku između osoba koje popiju 1-2 kafe na dan ili popiju čašu dobrog vina posle ručka i onih koje preteruju sa unosom tako što popiju 5-6 kafa na dan ili ne umeju dobro da se provedu ukoliko „ne sliste“ celu bocu vina.

Nažalost, alkohol je itekako dostupan tinejdžerima te neretko preteruju sa njegovom upotrebom u želji da se dokažu vršnjacima. Posebno je zabrinjavajuće što mladi vozači znatno češće učestvuju u saobraćajnim nesrećama pod dejstvom alkohola od drugih. Čak 25% nesreća uključuje alkohol, a on se nalazi na 2. mestu po broju izvršenih prekršaja u saobraćaju. Psihofizičko stanje vozača (najčešće upotreba alkohola) čini 8,8% ukupnog broja poginulih prema uzroku nesreće. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)

Ilegalne psihoaktivne supstance

Srbi uzrasta od 18 do 64 godine najčešće konzumiraju marihuanu i hašiš tj. 7,7% njih – konkretno 10,4% muškaraca i 4,9% žena. Ostale ilegalne i teže droge (ekstazi, kokain, heroin, LSD...) probalo je svega 1,6% Srba. Bez obzira na naizgled niske brojke, to svakako ne znači da problem ne postoji – godišnje se zbrine oko 400 pacijenata zbog predoziranja najčešće heroinom, marihuanom, raznim stumulansima, ekstazijem i amfetaminima (Izvor: Nacionalni centar za kontrolu trovanja)

Naravno, unošenje ovih psihoaktivnih supstanci podrazumeva zavisnost od osećaja koju ona izaziva, ali pruža i kratkotrajnu nagradu. Konzumenti imaju želju da izgube kontrolu nad ponašanjem i taj psihički poriv im se javlja iznova i iznova. Sama žudnja za drogom i ostalim supstancama nastaje u starijim delovima mozga tj. centru za nagradu. Zadovoljenje te nagonske potrebe se doživljava kao uslov za preživljavanje: „Moram uzeti drogu odmah i sad, o posledicama ne želim da razmišljam!“ Osoba nastavlja automatski da čini i ono što ne želi i što joj zdrav razum nalaže da ne radi. Međutim, ona je „prisiljena“ da nastavi sa uzimanjem ilegalnih supstanci.

 

Izlečenje – odakle početi?

Apstinencijalni sindrom, koji se javlja nakon naglog prestanka uzimanja opijata, može itekako obeshrabriti pojedinca i nagnati ga da opet počne sa konzumacijom kako bi se neprijatne nuspojave izbegle. Suzenje očiju, povraćanje, curenje nosa, naježenost, proliv, bledilo, bol u zglobovima i mišićima su neki od pratećih simptoma. Kod uzimanja težih droga posledice mogu biti opasne – sterilitet, anksioznost, hronična depresija, poteškoće pri razmišljanju, bronhitis.

Potrebna je velika volja, snaga, ali i pomoć bližnjih i stručnih lica kako bi se pojedinac odvikao od psihoaktivne supstance. Ukoliko „uhvatite“ sebe da konstantno precenjujete sopstvene probleme i istovremeno potcenjujete svoju sposobnost rešavanja istih, vreme je da potražite stručnu pomoć. Rečenice poput: „Samo se to meni dešava“, „Moram da pobegnem od problema uz pomoć droge/alkohola/tableta“ ili „Mogu da prestanem sa tim kad god poželim“ će samo još više produbiti vaš problem. Svaka zavisnost je opasna na svoj način i ni slučajno ne bi trebalo da potcenjujete njihovu moć. Mobilna sestra je tu za sve vaše probleme, nedoumice i da vam pomogne da kažete NE bilo kakvim psihoaktivnim supstancama. Bez brige, svaki vaš poziv je apsolutno anoniman!