Infuzija

25.08.2017
Infuzija

Infuzija je tečni rastvor koji sadrži medicinski propisane vrednosti substanci koje su potrebne našem organizmu ukoliko se nalazi u abnormalnom stanju, kako bi se vratio u normalno. U standardnoj infuziji osnovne substance uključuju:

·         Soli (Natrijum-hlorid)

·         Šećeri (Glukoza ili Dekstroza)

·         Elektroliti tj. minerali

·         Vitamini

Infuzija se najčešće uvodi intravenozno - ubrizgavanjem u venu kroz kanilu ili braunilu - i to najčešće kod stanja dehidracije organizma. Kada je naše telo dehidriralo usled prevelikog gubitka tečnosti, navedene substance su upravo ono što nam vraća tečnost u organizam, nadoknađuje izgubljenu snagu i čini da se osećamo bolje, odnosno rehidrirano.

Sam proces intravenoznog uvođenja infuzije nije zahtevan već je prilično rutinski, ali ga obavezno mora obaviti stručno medicinsko osoblje iz razloga što infuzijska oprema dolazi u direktan kontakt sa našom kožom, venama i krvotokom i može doći do posledica po pacijenta usled neprikladnog uvođenja infuzije.

Pored toga, podrazumeva se da pakovanje rastvora infuzije mora biti potpuno sterilno, bez ikakvih oštećenja, promena boje i strukture, a medicinsko osoblje je stručno za procenu stanja kese u kojoj se nalazi rastvor infuzije. Isto pravilo važi i za svu opremu koja je potrebna za vensko uvođenje infuzije (igle, kanile, braunile, flasteri i drugo).

Takođe, kako se infuzija sastoji od kese u kojoj se nalazi rastvor koja je uvek okačena bar jedan metar iznad mesta uvođenja, zatim silikonske cevčice pomoću koje rastvor dolazi do vene - a na kojoj postoji regulator oticanja rastvora, važno je da medicinsko osoblje reguliše količinu i brzinu oticanja rastvora u krvotok, a to se odlučuje u zavisnosti od stanja u kojem se pacijent nalazi.

Svaka kesa u kojoj se nalazi rastvor infuzije mora imati oznaku odnosno deklaraciju na kojoj su detaljno navedene sve substance koje rastvor sadrži, medicinski (latinski) naziv rastvora, datum sterilizacije, seriju, rok trajanja i proizvođača.

 

Stanja u kojima se prepisuje uvođenje infuzije

Pored rehidracije, infuzija se može uvesti i ukoliko je pacijentu potrebno dati određene lekove direktno u krvotok, jer se u tom slučaju lek momentalno absorbuje i počinje da deluje. Kod ove takozvane terapijske infuzije potreban lek se mora striktno rastvoriti u određenom rastvoru infuzije i određenoj količini. Zbog toga je u ovom slučaju obavezno da ceo proces terapije obavi stručno medicinsko osoblje, kako bi se izbegla neželjena stanja i posledice (predoziranje, trovanje i slično).

Infuzija se prepisuje kao hitna pomoć kod različitih situacija i stanja bolesnih, ali i zdravih osoba. Najčešće potrebe za uvođenjem infuzije donose sledeća stanja:

  • kod dehidracije organizma
  • kod poremećaja probave (dugotrajne uporne diareje)
  • kod opalog imuniteta, akutne ili hronične virusne ili bakterijske infekcije
  • kod stanja stresa, hroničnog umora i iscrpljenosti
  • kod dugotrajne upotrebe lekova ili nemogućnosti unošenja lekova oralnim putem
  • kao kombinacija sa nekim lekovima, kako bi oni brže dospeli u krvotok
  • kod jake i uporne migrene
  • kod alergije
  • kod malokrvnosti i poremećaja elektrolita u krvi
  • nakon opekotina
  • tokom dugotrajnih temperatura
  • kod detoksikacije posle hemoterapije
  • za oporavak organizma posle zračenja i hemoterapije
  • kod osećaja mučnine prilikom trovanja hranom, prekomernog konzumiranja alkohola i sl.

Pored standardnog rastvora i oblika infuzije postoje i druge vrste infuzija, a lekari će prepisati određenu u zavisnosti od stanja pacijenta. Ovo podrazumeva infuzije pomešane sa određenim lekovima, sedativima, anestezije koje se daju kroz infuziju, analgetici nakon operacija ili povreda, terapija usled hemoterapije i slično.

 

Potencijalni problemi kod terapije infuzijom

Kao i kod svake terapije, kod uvođenja i terapije infuzijom takođe postoje minimalni rizici po stanje pacijenta, pod kojim se podrazumeva sledeće:

·         Bol i peckanje pri uvođenju infuzije, koji najčešće prođe vrlo brzo

·         Blaga infekcija ubodnog mesta infuzije, koja se sanira veoma lako i brzo

·         Pucanje vene usled dužeg perioda terapije infuzijom - u ovom slučaju medicinsko osoblje će premestiti braunilu (iglicu) u drugu venu, dok će mesto na kome je prošla napukla tretirati toplim oblogama

·         Dislociranje infuzije u veni što podrazumeva da rastvor počne da otiče u tkivo okolo vene iz razloga pucanja ili naglih pokreta koja prouzrokuju pomeranje iglice u veni - ovo stanje pacijent najčešće odmah oseti a i primeti jer se pravi blagi otok oko mesta uvođenja infuzije; sanacija ovog problema je ista kao kod pucanja vene

·         Nutritivni disbalans u krvi nastaje kada se pacijentu uvede neodgovarajuća infuzija, odnosno ona sa neodgovarajućim miksom substanci ili lekova - ovaj disbalans se prikazuje putem krvnih ili analiza urina, a otklanja se tako što se pacijentu promeni rastvor odnosno terapija.

 

Saveti Mobilne Sestre

Nadamo se da ste naučili nešto novo iz našeg današnjeg teksta, a ovaj susret završićemo jednim malim savetom.

Ukoliko primetite sledeće simptome koji su tipični za stanje dehidracije, pozovite Mobilnu sestru i odmah dolazimo u pomoć sa našim stručnim timom i odgovrajućom opremom:

·         Smanjena potreba za mokrenjem

·         Suva usta i jezik, nedovoljno lučenje pljuvačke

·         Suve očne duplje

·         Suva koža

·         Ubrzano disanje

·         Osećaj žeđi

·         Osećaj umora i malaksalost

·         Hladne šake i stopala


Ukoliko vam je potreban savet, imate dodatnih pitanja ili vam  je potrebna pomoć, Mobilna sestra  će vam u bilo kom trenutku izaći u susret i pružiti neophodnu pomoć.