Gilbertov sindrom

22.07.2017
Gilbertov sindrom

Pojam i uzroci

Gilbertov sindrom je nasledni oblik poremećaja bilirubina u krvi (hiperbilirubinemija), odnosno stanje u kome jetra obolelog ne proizvodi bilirubin pravilno.

Bilirubin (može se još zvati i hematoidin) nastaje razgradnjom eritrocita (crvena krvna zrnca). Referentna vrednost bilirubina u krvi je od 6,8 do 20,5 mmol/L. Ukoliko se desi povišenje iznad maksimalne vrednosti, uglavnom se sumnja na oboljenja povezana sa radom jetre, a između ostalog in a Gilbertov sindrom.

Gilbertov sindrom je najčešće uzrokovan naslednim faktorom (mutirani geni), ali do njega mogu dovesti i drugi faktori kao što su virusne infekcije, jak fizički napor, stres, gladovanje usled rigoroznih dijeta, dehidracija, drastične hormonske promene ili promene u menstrualnom ciklusu, teže operacije i slično.

Međutim, Gilbertov sindrom ne spada u teško oboljenje, već je u gotovo čitavom broju slučajeva potpuno bezopasan i ne zahteva posebno lečenje.


Simptomi i dijagnoza

Glavni simptom Gilbertove bolesti je žutica, koja je uzrokovana koncentracijom nerastvorenog bilirubina u krvi. Žuticu često prate i nespecifični simptomi kao što su malaksalost, mučnina, dijareja, glavobolja, smanjen apetit.

Gilbertov sindrom se mnogo češće javlja kod osoba muškog pola, odnosno čak četiri puta češće nego kod žena. Prve tegobe i simptomi se uglavnom pojavljuju već u detinjstvu ili mladosti.

Pored navedenih simptoma, osobe koje pate od ovog sindroma mogu imati i tegobe poput nesanice, napetosti, depresije, iznenadnog lupanja srca i slično. Tegobe uglavnom dolaze nakon fizičkog napora, stresnih situacija, usled dijeta, nakon konzumiranja alkohola, usled uzimanja određenih lekova, naglih temperaturnih promena

Što se tiče dijagnostikovanja Gilbertovog sindroma, on se najčešće otkrije putem nalaza krvi, u kome se vide povišene vrednosti bilirubina. Takođe, može se otkriti ukoliko se na ultrazvuku abdomena utvrdi da su jetra ili slezina uvećane. Ukoliko se sumnja na drugi poremećaj ili oboljenja koji mogu imati slične simptome i pokazivati slične parametre (hepatitis, anemija, karcinom abdominalnih organa), rade se određeni testovi i analize kako bi se isključile druge bolesti i dijagnostikovao Gilbertov sindrom.

Najčešće se koriste dva tipa testova bilirubinske vrednosti, a to su:

1.       Hipokalorijski test - Pri ovom testiranju pacijent mora da ’gladuje’ odnosno da unosi samo 300 kalorija dnevno u trajanju od 48 sati, gde se pre i nakon ovog perioda mere vrednosti bilirubina u krvi. Ukoliko vrednost rubina nakon gladovanja poraste više od 60% u odnosu na pre testiranja, hipokalorijski test se smatra pozitivnim, odnosno time i prisustvo Gilbertovog sindroma.

2.       Fenobarbitonski test – Nakon izmerenih vrednosti bilirubina u krvi, pacijentu se 7 dana daje fenobarbiton (antiepileptik) u propisanoj dozi. Ako se vrednost bilirubina u krvi smanji za više od 60% nakon završene terapije, smatra se da je test pozitivan, odnosno da je sindrom prisutan.


Lečenje i saveti

Gilbertov sindrom je kod obolelih osoba doživotno prisutan, ali, kao što smo već rekli stanje se ne pogoršava i lečenje nije neophodno.

Važno je da oboleli nauči da se nosi i ublažava prateće tegobe i simptome, ukoliko se redovno javljaju. Pored toga, takođe je važno da oboleli vodi takav način života koji će mu održati normalne parametre bilirubina u krvi - pre svega zdrav i lagan način ishrane, a pored toga se preporučuje izbegavanje alkohola i cigareta, dijeta i gladovanja, fizičkog naprezanja, mentalnog naprezanja, lekova i veštačkih terapija.


Ukoliko vam je potreban savet, imate dodatnih pitanja ili vam  je potrebna pomoć, Mobilna sestra  će vam u bilo kom trenutku izaći u susret i pružiti neophodnu pomoć. 

Izdvojeni blogovi

Prijavi se da pratiš naš sajt