Endokrine žlezde

18.08.2017
Endokrine žlezde

Svi smo do sada čuli za pojmove „endokrine žlezde, endokrinolog, endokrini sistem“ i uglavnom ih vezujemo za poremećen hormonski status - i to najpre kod žena koje češće imaju problema sa hormonskim statusom.

Ali, kako endokrini sistem ima malo šire značenje i kako bismo se dodatno edukovali o ovom veoma važnom delu našeg ukupnog sistema, pripremili smo danas članak sa osnovnim pojmovima endokrinog sistema.

 

Endokrini sistem i endokrine žlezde: pojam i funkcija

Endokrini sistem je sačinjen od endokrinih žlezda čija je osnovna funkcija proizvodnja i lučenje hormona i hemijskih supstanci koje ljudsko telo proizvodi kako bi prirodno regulisalo aktivnosti ćelija i organa.

Endokrine žlezde u endokrinom sistemu su sledeće:

1.       Hipotalamus - nalazi se u mozgu i centar je kontrole ukupne hormonske aktivnosti

2.       Hipofiza - nalazi se u mozgu i proizvodi hormone koji kontrolišu osnovne funkcije u organizmu

3.       Epifiza ili Pinealna žlezda - nalazi se u mozgu i reguliše san, raspoloženje i opštu vitalnost tela

4.       Tiroidna ili štitna žlezda - locirana je u dnu prednjeg dela vrata i ima funkciju uspostavljanja i regulisanja metabolizma, kao i razvoja moždanog i nervnog sistema

5.       Paratiroidne ili paraštitne žlezde – nalaze se sa obe strane štitne žlezde a osnovna funkcija im je regulisanje koštanog metabolizma

6.       Timus ili grudna žlezda – nalazi se u gornjem delu grudnog koša, centar je razvoja limfnog sistema i imunološke tolerancije

7.       Nadbubrežne žlezde - nalaze se na vrhovima bubrega, luče hormon kortikosteroid koji reguliše ukupan metabolizam, imuni sistem i seksualnu funkciju

8.       Endokrini pankreas - pankreas leži u stomaku i zbog svoje veličine i funkcije je ujedno i organ i endokrina žlezda jer luči hormone koji regulišu nivo šećera u krvi

9.       Polne žlezde ili gonade:

a)      kod muškaraca polna žlezda je locirana u skrotumu tj. u dnu testisa i luči muške hormone koje nazivamo androgeni koji imaju funkciju seksualnog i reproduktivnog razvoja muškaraca

b)      kod žena polne žlezde su upravo jajnici, koji proizvode hormone zadužene za regulisanje seksualne i reproduktivne sposobnosti žena.

 

Endokrine žlezde i lučenje hormona

Hormoni su organska jedinjenja zadužena za regulaciju normalnog rasta i razvoja, za uspostavljanje metabolizma, kao i za seksualni razvoj i reproduktivnu funkciju. Hormoni se luče direktno u krvotok i mogu imati značajan uticaj na neke od organa. Svaka od navedenih endokrinih žlezda luči najmanje jedan hormon, svaki od hormona ima specifičnu ulogu u endokrinom sistemu, a vrlo često su međusobno povezani.

Kako bi čovekovo telo i organizam funkcionisali pravilno, važno je da se svaki od hormona proizvodi i luči u normalnim vrednostima ili sa minimalnim odstupanjima od opštih parametara.

Glavni hormoni koji se luče iz hipofize:

·         (FSH) Foliko-stimulativni hormon: stimuliše ovulaciju i spermatogenezu

·         (LH) Luteinizirajući hormon: stimuliše ovulaciju i proizvodnju testosterona

·         (ACTH) Adreno-kortikotropni hormon: nazvan još i „oslobađajući hormon“ je glavni branilac organizma od stresa

·         (TSH) Tireo-stimulativni hormon: stimuliše rad štitne žlezde i lučenje tiroksina

·         (HGH) Hormon rasta tj. somatotropin: stimuliše rast organizma i metaboličke procese                             

·         (ADH) Antidiuretski hormon: stimuliše rad bubrega i ima ulogu u centralnom nervnom sistemu

·         (PRL) Prolaktin: stimuliše lučenje mleka

·         Oksitocin: stimuliše kontrakcije pri porođaj i stvaranju mleka

Hormoni koji luči moždana žlezda epifiza:

·         Melatonin: luči se noću i izuzetno je važan jer uspostavlja dnevni ritam spavanja kao i opšteg psihofizičkog stanja

Hormoni koji se luče iz tiroidne (štitne) žlezde:

·         Tiroksin: reguliše tzv. bazalni metabolizam odnosno količinu energije koje telo troši u stanju mirovanja i od velike je važnosti za opšte stanje tela i organizma

·         Kalcitonin: reguliše koncentraciju kalcijuma u kostima

Hormoni paraštitne žlezde imaju sledeću funkciju:

·         (PTH) Paratiroidni hormon: stimuliše rast mišićne i koštane mase; reguliše koncentraciju kalcijuma i fosfora u krvi

Timus (grudna žlezda) luči sledeće hormone:

·         Timozin               : stimuliše proizvodnju limfocita (belih krvnih zrnaca)

·         T-limfociti: imaju ulogu u uspostavljanju imunološkog sistema

Endokrini pankreas proizvodi hormone:

·         Insulin: reguliše nivo glukoze i pretvara višak glukoze u masnoće

·         Glukagon: učestvuje u regulaciji šećera i pretvara glikogen u glukozu

Nadbubrežne žlezde luče:

·         Kortikosteroidi: regulišu metabolizam glukoze, proteina i masti

·         Adrenalin/Noradrenalin: priprema organizam za stresne situacije i reguliše srčani ritam, dotok krvi i ukupan odgovor tela na takve situacije

Hormoni koji se luče iz ženskih polnih žlezda (jajnika):

·         Estrogen: reguliše celokupan menstrualni ciklus

·         Progesteron: priprema telo (najpre matericu) za pubertet, trudnoću, porođaj i menopauzu, pored čega ima i ulogu u razvoju fizičke i seksualne zrelosti kod žena

 

Hormoni koji se luče iz muških polnih žlezda (testisa):

·         Testosteron: ima ulogu u razvoju ukupne fizičke i polne zrelosti kod muškaraca

 

Najčešći poremećaji rada endokrinih žlezda

Kao i kod svih organa i delova našeg unutrašnjeg sistema, tako i kod rada endokrinih žlezda može doći do određenog disbalansa, koji može uzrokovati različite tegobe i poremećaje endokrinog sistema.

Postoje dve kategorije poremećaja endokrinog sistema:

1.       Poremećaji usled abnormalna proizvodnje i lučenja hormona

2.       Poremećaji nastali usled različitih lezija na žlezdama (povrede, čirevi, ciste, tumori)

U prvu kategoriju poremećaja spadaju sledeći:

Gigantizam ili akromegalija je redak poremećaj koji nastaje usled preteranog lučenja hormona rasta i dovode do abnormalno brzog i agresivnog rasta kostiju i delova tela. Ovaj poremećaj često dovodi i do povišenog krvnog pritiska, artritisa i dijabetesa.

Hipopituitarizam je poremećaj koji nastaje kada hipofiza ne proizvodi dovoljno jednog ili više svojih hormona, te u njihovom nedostatku dolazi do niza hormonskih disbalansa. Najčešći oblik ovog poremećaja je potpuno odsustvo menstrualnog ciklusa kod žena.

Prolaktinom je tumor na hipofizi koji prekomerno luči hormon prolaktin. Ovo stanje može izazvati poremećen menstrualni ciklus, neplodnost kod žena, kao i stvaranje mleka kod žena koje nisu rodile, niti su u drugom stanju. Kod muškaraca sa prolaktinomom može doći do smanjenog lučenja testosterona i gubitka potencije.

Hipofizni adenom je takozvani nefunkcionalni tumor hipofize. Kako adenom raste, tako može dovesti do stvaranja pritiska na tkivo hipofize i tako poremetiti njenu normalnu funkciju odnosno lučenje hormona. Od fizičkih simptoma mogu se javiti česte glavobolje i poremećaji vida usled pritiska.

Kušingov sindrom nastaje usled preteranog lučenja kortizola iz nadbubrežnih žlezda. Simptomi su pojačana gojaznost, smanjenje elastičnosti i otpornosti kože, sklonost ka pojavi modrica, nesanica, visok krvni pritisak.

Hipotiroza je najčešči poremećaj u radu štitne žlezde, a nastaje usled nedovoljnog lučenja hormona i oslabljene funkcije štitne žlezde. Mnogo češće se javlja kod žena i smatra se autoimunom bolešću jer sopstvena anti-tela napadaju štitnu žlezdu i mogu dovesti do njene disfunkcionalnosti. Simptomi prisustva hipotiroze su stalan umor i iscrpljenost, depresija, suva koža koja se peruta, pojačano opadanje kose, oticanje kapaka, stalan osećaj hladnoće, slaba koncentracija, neredovna i nepravilna menstruacija. Hašimoto sindrom je najčešći oblik hipotiroze, dok je takozvani miksedem najozbiljniji oblik ovog poremećaja.

Hipertiroza nastaje usled pojačane funkcije štitne žlezde i preteranog lučenja njenih hormona, a dovodi do gubitka telesne težine, ubrzanog rada srca, pojačanog znojenja i anksioznosti. Gravesova bolest je najčešći oblik hipertiroze a nastaje usled nedostatka joda a povećanog lučenja hormona gde organizam stvara antitela kojima se brani tako što napada i zdrave ćelije štitne žlezde.

Diabetes insipidus nastaje usled nedovoljnog lučenja antidiuretskog hormona, a stoga i nesposobnosti bubrega da pravilno koncentruju urin, te dolazi do prekomernog izlučivanja urina i stalnim osećajem žeđi.

Švarc-Barterov sindrom ili sindrom nepravilnog lučenja antidiuretskog hormona nastaje usled preteranog lučenja ADH-a koje dovodi do disbalansa tečnosti u organizmu, a najčešće je uzrokovan niskim nivoom natrijuma u krvi (hiponatrijemija). Simptomi ovog poremećaja su umor i pospanost, smanjen apetit, mučnina i stomačne tegobe, glavobolje, dezorijentisanost, povećanje telesne težine, smanjena potreba za mokrenjem.

Adisonova bolest nastaje nedovoljnog lučenja kortizola ili aldosterona iz nadbubrežnih žlezda. Simptomi uključuju umor, stomačne tegobe, dehidracija, promene na koži.

Primarni aldosteronizam nastaje usled prekomernog lučenja hormona aldosterona a kao posledica adenoma ili tumora na nadbubrežnim žlezdama. Gotovo stalni simptomi su visok krvni pritisak, slabost mišića, povremena oduzetost udova, grčevi, česta glavobolja, suva usta. Ovaj poremećaj se naziva i Konov sindrom.

Diabetes mellitus ili poznatiji kao „šećerna bolest“ je najčešći tip poremećaja endokrinog sistema. Dijabetes je hronična i neizlečiva bolest koja nastaje usled nedovoljnog lučenja hormona insulina u pankreasu. Glavni i stalni simptom kod dijabetesa je hiperglikemija tj. povišen nivo šećera u krvi. Do dijabetesa mogu dovesti sledeći faktori: nasledni faktor, poremećaji endokrinog sistema, preterana gojaznost, alkoholizam, oštećenja ili poremećaji pankreasa usled pretrpljenih zaraznih oboljenja, pretrpljen veliki stres i slično.

Sindrom policističnih jajnika nastaje kada se preterano lučenje androgena (muških hormona) ometa normalan proces stvaranja i oslobađanja jajne ćelije iz jajnika. Ovo stanje može dovesti do neplodnosti.

Hipogonadizam je poremećaj polnih žlezda kod oba pola, a nastaje usled nedovoljnog lučenja hormona estrogena kod žena odnosno testosterona kod muškaraca. Odlikuju ga nerazvijene fizičke karakteristike kao što su: nedostatak menstruacije, nerazvijene grudi (kod žena); nerazvijen penis, erektilna disfunkcija, neplodnost, netipičan rast grudi, nerazvijena mišićna masa (kod muškaraca); valunzi, odsustvo malja na telu, smanjena ili potpuno odsutna seksualna želja kod oba pola.

Prevremeni pubertet je stanje kada endokrini sistem proizvede i aktivira reproduktivne i seksualne hormone pre predviđenog uzrasta u detinjstvu, a to podrazumeva fizičke i hormonske promene pre osme godine života kod devojčica, odnosno pre devete godine kod dečaka.

U drugu kategoriju poremećaja endokrinih žlezda spadaju sve vrste izraslina na žlezdama, kao što su čirevi, ciste, tumori i druge vrste lezija i promena na tkivu.


Opisani poremećaji su samo neki od najučestalijih u endokrinom sistemu čoveka, ali svakako je važno znati da svako odstupanje od normalnih hormonskih vrednosti, kao i učestali simptomi o kojima smo pisali mogu biti znak da u vašem organizmu postoji neki disbalans koji može biti bezazlen, ali isto tako može razviti dalji poremećaj ili disfunkcionalnost. Stoga vam vaš omiljeni medicinski tim savetuje da minimalno jednom godišnje proveravate opšte stanje krvi i status hormona, kako bi izbegli potencijalne probleme i bili bezbrižni.

Ukoliko vam je potreban savet, imate dodatnih pitanja ili vam  je potrebna pomoć, Mobilna sestra  će vam u bilo kom trenutku izaći u susret i pružiti neophodnu pomoć.