Davanje terapije po nalogu lekara – moje iskustvo

27.12.2018
Davanje terapije po nalogu lekara – moje iskustvo

Znate li kakav je osećaj ukočiti se, uz užasne bolove koji tu nemogućnost pokreta prate? Ako ne znate, pravi ste srećnici! Ako znate, onda vam je potpuno jasno ako kažem da na osobu koja me je iz tih muka spasla gledam kao na anđela čuvara!


Kako to da se dogodi baš meni?

Imam 47 godina i slobodno mogu reći da sam u dobroj formi. Svakog dana do posla idem biciklom, nekada i pešačim do posla, živim dinamičnim životom, uz puno poslovnih i porodičnih obaveza. Mlađe dete još uvek razvozim po školama jezika i sportovima, a sam posao mi je pun onog pozitivnog stresa. No, fantastično se nosim sa svim tim i uvek govorim kako se osećam bar petnaest godina mlađe.

Ali i nama koji se “ne damo” i vodimo zdrav život može da se desi iznenađenje.

Tog novembra boravila sam na jednom kongresu, u fantastičnom hotelu na planini. Hotel je imao sve što se poželeti može, uključujući masaže, spa, saune i lekare. Moje kolege i ja smo uživali punim plućima, jer upravo ovakvi skupovi doprinose da se u moru obaveza i stalne trke osetimo kao ljudi.

Tokom dana smo imali predavanja, a uveče su nam organizovali večeru i žurku. Za dobar provod bio je zadužen jedan sjajan bend.

 

Oštro probadanje u leđima, kao makazama

Počela je pesma koju sam baš jako volela i naglo sam ustala, cimnuvši pritom leđa. U momentu sam osetila oštar bol duć donjeg dela kičme. Samo sam se spustila na stolicu i glasno jauknula. Koleginice su mi pritekle u pomoć, ali ni same nisu znale šta da rade. Jedna mi je dala tabletu protiv bolova, druga je pokušala da mi promasira bolni deo, ali to me je još više bolelo. Svaki dalji pokušaj pomeranja pratio je osećaj poput zabadanja noža.

Nekako su me (doduše tek 15 minuta sedenja i uzaludnog čekanja da bol popusti) odveli hotelskom lekaru, koji je konstatovao problem i prepisao terapiju. Pisalo je:”IM injekcija”. Doktor mi je objasnio da je terapija prepisana parenteralno , da mi nije dao tablete, jer moje zdravstveno stanje to zahteva. Što znači injekcije u mišić odnosno debelo meso, a njih mora da mi je daje stručno lice. Više puta je pomenuo da terapija mora biti redovna, jer se u suprotnom igram sa sopstvenom pokretljivošću.

Odahnula sam nakon delovanja injekcije i znala da mi je to jedini spas.

Sutradan su me dovezli kući.


A, ko će mi davati terapije?

Kada su me dovezli kući bila je subota. Terapija je glasila: dve injekcije dnevno, nekoliko dana. Dakle već tog dana sam morala da primim u mom gradu, Beogradu.

Nisam mogla da se pomerim, a kamoli da šetam po dežurnim domovima zdravlja. Delovalo mi je kao bezizlazna situacija i osetila sam se tako nemoćnom. Suprug i deca obletali su oko mene, očajni što nisu u stanju da mi pomognu.

Potražila sam pomoć na internetu. Na frazu “Davanje terapije po nalogu lekara” izašle su mi preporuke za ambulantu Mobilna sestra. Odmah sam nazvala i kratko razgovarala sa ljubaznom Žaklinom. Ne samo što je bila prijatna, već i ekspeditivna. Na mom pragu (a nismo u istom delu grada) pojavila se u roku od 25 minuta.

Žaklina mi je dala injekciju toga dana, ali i narednih dvadesetak dana, na koliko je hotelski doktor prepisao terapiju.


I ne samo davanje terapije – već i savete

S obzirom na to da smo se Žaklina i ja družile oko tri sedmice, svaki put bismo i porazgovarale o mok stanju. Veoma ju je zanimalo da li primećujem boljitak, kako se osećam. Kao medicinska sestra umela je da mi da i zlata vredne savete i preporuke koje se tiču mog zdravlja.

Taj deo, hajde da tako kažem, bi nekako i trebalo da se podrazumeva kod medicinskog radnika. Ali ono što me je fasciniralo jeste da mi  je Žaklina  uvek izlazila u susret kada su u pitanju termini njenih poseta! A sasvim provereno znam da nisam jedini pacijent, naprotiv, ima ih podosta. I opet uspeva da uči sve za svakog svog pacijenta. U današnje vreme – neprocenjivo!

Da ne zaboravim, osmeh i pozitivna energija koja bukvalno zrači pridigla me je iz apatije u koju sam zapadala i popravljala mi raspoloženje.

Od srca preporučujem kvalitetnu i pravovremenu pomoć koju nudi Ambulanta za kućnu negu "Mobilna sestra". Ja je neću zaboraviti! 

Simonida sa Dedinja