Anksioznost

22.04.2017
Anksioznost

Svi se mi ponekada osećamo nelagodno u sopstvenoj koži usled stresnih i emotivnih situacija i to je normalna pojava. Mnogi ljudi osećaju nervozu ili čak paniku kada se nalaze u iznenadnoj ili nepredviđenoj situaciji. Emotivna odnosno psihička nelagodnost se kod ljudi javlja često, kao na primer pred donošenjem velikih odluka, ili kada se nađu u teško rešivom problemu.

Međutim, postoje određene situacije kada se ova nelagodnost javlja čak i usled najobičnijeg dana u kući ili na poslu i ne mora nužno biti vezana za doživljen stres ili neprijatnu situaciju. Za sve ove pojave emocionalno-psihičke prirode možemo reći da spadaju u poremećaj zvani anksioznost.

 

Šta je poremećaj anksioznosti?

Anksioznost je mentalni poremećaj koji, ukoliko se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, može izazvati ozbiljne psihičke probleme kod osoba sklonih napadima anksioznosti.

Osobe koje pate od poremećaja anksioznosti najčešće žive u stalnom strahu i brizi, a samim tim mogu potencijalno imati velike probleme u svakom životnom aspektu, ukoliko ova bolest uzme maha.

Srećom, u današnje vreme postoje različite vrste terapija kojom se sprečava dalji razvoj ovog poremećaja i uticaj na budući život osoba sa poremećajem anksiozosti.


Koji su najčešći tipovi anksioznosti?

Postoji nekoliko osnovnih tipova anksioznosti, a najčešći su sledeći:

Anksioznost sa napadima panike – osobe sa ovom vrstom poremećaja imaju nekontrolisane napade panike i prestrašenosti koji se javljaju iznenadno i kontinuirano bez prethodnih simptoma upozorenja. Najčešći prateći fizički simptomi su pojačano znojenje, bol ili probadanje u grudima, iznenadno ubrzanje otkucaja srca, osećaj gušenja. Zbog velike sličnosti, simptomi kod napada panike se veoma često mešaju sa simptomima koji se javljaju neposredno pred srčani udar, kako se osoba zapravo u tom trenutku i oseća.

Socijalni poremećaj anksioznosti – poznatiji kao socijalna fobija, ovaj vid poremećaja karakteriše preteranu brigu i samosvest u vezi svakodnevnih situacija u javnosti. Nelagodnost se obično odnosi na strah osobe da bude posmatrana, osuđivana ili kritikovana od strane drugih, uglavnom nepoznatih osoba, kao i strah od potencijalnih situacija gde se osoba sa poremećajem može javno osramotiti i biti predmet tuđih podsmeha i podruga.

Specifične fobije – ovaj vid poremećaja karakteriše veliki strah od specifičnih situacija ili pak predmeta, kao što su na primer strah od visine, letenja, zatvorenog prostora i slično. Fobije najčešće rezultiraju time što osoba sa ovom vrstom poremećaja izbegavaju sve potencijalne situacije gde njihova fobija može doći do izražaja i stvoriti napad nelagodnosti.

Opšti poremećaj anksioznosti – ovaj tip poremećaja karakteriše prekomerna briga ili tenzija kod osobe sa poremećajem, čak iako za to ne postoji nikakav realan razlog ili uzrok!

 

Koji su simptomi poremećaja anksioznosti?

Simptomi često zavise od tipa poremećaja koje smo iznad naveli, ali one koje možemo izdvojiti kao najčešće su sledeći:

-          Osećaj nelagodnosti, straha i panike

-          Problem sa spavanjem (nesanica)

-          Znojave šake i stopala

-          Kratak dah i poteškoće pri disanju

-          Pojačan puls i otkucaji srca

-          Nemogućnost smirenosti i opuštenosti

-          Suva usta

-          Napetost u mišićima

-          Mučnina i vrtoglavica


Koji su uzroci nastanka poremećaja anksioznosti?

Naučnici i dalje nisu utvrdili specifičan uzrok nastanka ovog poremećaja, ali prema dosadašnjim istraživanjima mentalnih poremećaja i oboljenja, tvrde da poremećaj anksioznosti nastaje usled kombinacije različitih faktora, uključujući određene promene u moždanom predelu, kao i svakodnevni stres u okruženju.


Kako se uspostavlja dijagnoza poremećaja anksioznosti?

Ukoliko su simptomi često prisutni kod pacijenta, lekar specijalista će započeti evaluaciju medicinske istorije pacijenta, uz određena psihološka propitivanja odnosno psihološke testove, s obzirom da ne postoji specifičan laboratorijski test kojim bi se utvrdila prisutnost poremećaja anksioznosti kod pacijenta. U evaluaciju i dijagnostikovanje ovog poremećaja su najčešće uključeni psiholozi, psihijatri, pa čak i neuropsihijatri koji su specijalno obučeni za tretiranje mentalnih poremećaja.


Kako se leči poremećaj anksioznosti?

Na svu sreću, danas postoje mnogi vidovi terapije kako bi se ovaj poremećaj maksimalno ublažio, a u nekim slučajevima i potpuno izlečio. U poslednje dve decenije ova grana medicine je pokazala veliki napredak u lečenju mentalnih poremećaja. Podrazumeva se da pristup lečenja zavisi od tipa poremećaja od kojeg osoba pati, ali ćemo mi izdvojiti najčešće i najuspešnije vidove lečenja koji se danas koriste kod najvećeg procenta poremećaja anksioznosti:

-          Terapija lekovima: uključuje lekove koji delotvorno redukuju simptome, a to su različite vrste takozvanih anti-depresiva ili niske doze anti-psihotika

-          Psihoterapija: ovo je vid savetovanja koju specijalno obučeni stručnjaci iz oblasti psihologije pružaju osobama obolelim od poremećaja anksioznosti i obuhvataju redovna savetovanja i strategije u koje terapeuti uvode pacijente kako bi se uspešno nosili sa poremećajem i simptomima

-          Kognitivno-bihevijoralna terapija: ovaj vid terapije podrazumeva precizno određenu strategiju kroz koju pacijent uči da prepoznaje i usmerava sopstvena osećanja i ponašanje koji ga dovode do uspešnog regulisanja simptoma


Da li poremećaj anksioznosti može biti sprečen?

Na žalost, još uvek ne postoji način da se nastanak ovog poremećaja spreči. Ali, postoje svakodnevne navike kojih se sve osobe sklone mentalnim poremećajima trebaju pridržavati, kako bi kontrolisali i redukovali potencijalne simptome poremećaja anksioznosti:

-          Potpuna eliminacija ili smanjena konzumacija napitaka koji sadrže kofein (kafa, čaj, energetski napici, koka kola i slično)

-          Zdrav način života, uključujući svakodnevne fizičke i društvene aktivnosti

-          Strogo vođenje računa i savetovanje sa lekarom pre nego što se počnu konzumirati bilo kakvi drugi lekovi ili biljni suplementi, s obzirom da mnogi od njih sadrže hemijske supstance koje mogu veoma lako pogoršati simptome usled anksionznih poremećaja

-          Obavezno obraćanje lekaru ukoliko osoba počne često da oseća pomenute simptome ili oseća konstantnu nelagodnost i nemir iako za to nema određeni razlog

 

Prema zvaničnim statističkim podacima poremećaj anksioznosti je najrasprostranjeniji među svim mentalnim poremećajima i pogađa 1 od 13 osoba, što iznosi približno 7,3 % populacije. Studije su pokazale da je anksioznost najrasprostranjenija kod osoba u životnom dobu između puberteta i 55 godine života. Takođe je dokazano da kod 1 od 21 osobe sa poremećajem anksioznosti dolazi do razvijanja ovog poremećaja u ozbiljniji vid kliničke depresije u određenoj životnoj dobi.


Ukoliko vam je potreban savet, imate dodatnih pitanja ili vam  je potrebna pomoć, Mobilna sestra  će vam u bilo kom trenutku izaći u susret i pružiti neophodnu pomoć.

Izdvojeni blogovi

Prijavi se da pratiš naš sajt