31.01 - Nacionalni dan protiv duvanskog dima - „Odrasli puše i mene guše”

31.01.2018
31.01 - Nacionalni dan protiv duvanskog dima - „Odrasli puše i mene guše”

Bilo da ste pušač ili nepušač, pitanje duvanskog dima, pušenja i njegovih štetnih posledica uvek je nešto što pokreće diskusiju, neretko žučnu. Ovo je svakako posebno aktuelno krajem januara meseca, tačnije 31.01, kada se pod raznim sloganima obeležava Nacionalni dan protiv duvanskog dima.

Lako je kritikovati ili zauzimati stav, ali svakako da pored prava na slobodu ličnog mišljenja i izbora, postoje činjenice i faktori koje možemo uzeti u obzir. Ne postoji ovde suva krivica niti su oni koji puše ,,krivi” ili ,,slabi”. Ovo je problem miliona ljudi širom sveta, a većina njih će vam reći da se radi o zadovoljstvu i užitku kojeg je teško odreći se. Samim tim se akcenat obeležavanjem ovakvih datuma stavlja na preventivu i buđenje svesti o realnim rizicima koji izvesno čekaju one koji konzumiraju duvan, ali i njihovoj odgovornosti prema onima kojima su okruženi, pasivnom pušenju i posebno-uticaju na mlade.


Ono što se često takođe zaboravlja jesu posledice brojnih stanja do kojih konzumacijom i izloženošću duvanskom dimu može doći, problemi i nega nakon teških lečenja, ali i neizlečivih stanja koja dovode do fatalnog ishoda.
Mobilna sestra se susreće sa mnogim pričama, tako da smo osećali potrebu da učestvujemo u ovom apelu za zdrav život i podelimo sa vama temu na koju svi mi, posebno u Srbiji gde je izloženost duvanskom dimu, posebno mladih, izuzetno izražena. 

Šta je zapravo duvanski dim?

Duvanski dim je kompleksna mešavina više od 7000 sastojaka, od kojih je za najmanje 69 dokazano da izazivaju maligna oboljenja.

Uprkos postojanju čvrstih dokaza o štetnosti upotrebe duvana, u svetu i dalje puši jedna milijarda stanovnika, od kojih 80% živi u zemljama niskog i srednjeg prihoda. Samo u EU svake godine 650.000 stanovnika umre zbog bolesti povezanih sa pušenjem, a još 13 miliona stanovnika je bolesno od ozbiljnih, hroničnih bolesti koje su povezane sa upotrebom duvana. Kontrola duvana je upravo zbog toga jedan od javnozdravstvenih prioriteta u EU još od 1987. godine, a sprovedene mere su značajno doprinele smanjenju učestalosti pušenja.

Istraživanje zdravlja stanovnika Srbije i Globalno istraživanje upotrebe duvana kod mladih (GYTS) u Srbiji koja su sprovedena 2013. godine, pokazuju da je u Srbiji učestalost pušenja visoka i da iznosi 34,7% u populaciji starijoj od 15 godina i 13% među školskom decom starosti 13–15 godina.

Istraživanje o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu koje je sproveo Institut ,,Batut”

Kancelarija za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je 2016. godine sprovela Istraživanje o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Podaci dobijeni iz navedenih istraživanja su pokazali i da je više od polovine stanovništva (54,4%) starijeg od 15 godina izloženo duvanskom dimu u zatvorenom prostoru, kao i da je 63,4% učenika starosti 13–15 godina izloženo duvanskom dimu u svojim domovima i 60,9% u zatvorenim prostorima. Ovako visokoj izloženosti duvanskom dimu, a posebno na mestima na kojima nije zabranjeno tj. zakonski regulisano pušenje, svakako doprinosi i visoka tolerantnost društva prema upotrebi duvana.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji će najmanje 800.000 od trenutnih 2,5 miliona odraslih pušača prevremeno umreti ukoliko se ne primene snažnije mere kontrole duvana.

Prema rezulatatima ovog istraživanja: 

Trećina (38%) punoletnih građana Srbije puši svakodnevno, barem jednu cigaretu svakog dana, a 13% punoletnih stanovnika spada u bivše pušače.

Najveći procenat pušača (41%) se nalazi u starosnoj grupi od 45 do 59 godina, a najveći broj svakodnevnih pušača (44%) je u kategoriji nezaposlenih.

U Srbiji u manje od petine domaćinstava (16%) pušenje nije dozvoljeno, dok je u čak 39% domaćinstava pušenje dozvoljeno u svim prostorijama što je manje u odnosu na raniji period.

Oko tri četvrtine punoletnih građana Srbije, pušača i nepušača, izloženo je duvanskom dimu u kući prijatelja/rođaka (76%). Više od trećine stanovništva (34%) izjavljuje da je izloženo duvanskom dimu i na poslu uprkos zabrani pušenja na radnom mestu, a 73% je duvanskom dimu izloženo na mestima na koje izlaze.

Skoro svakom drugom stanovniku izloženost duvanskom dimu smeta nezavisno od mesta na kojem su izloženi.

Velika većina stanovnika (90%) je svesna da su pušenje i duvanski dim štetni po zdravlje i da pušači treba da vode računa gde će zapaliti cigaretu da ne bi ugrozili zdravlje drugih ljudi, a nešto manji procenat (86%) zna da je pušenje značajan uzročnik malignih bolesti, moždanog udara i bolesti srca.

Većina stanovništva Srbije (84%) podržava (u potpunosti ili uglavnom) primenu važećeg Zakona o izloženosti stanovništva duvanskom dimu, a samo 11% stanovništva smatra da se ovaj Zakon u potpunosti poštuje.

Više od trećine stanovnika smatra da bi trebalo u potpunosti zabraniti pušenje ili ostaviti mogućnost pušenja u fizički odvojenoj prostoriji u ugostiteljskim objektima.

Građani Srbije u velikom procentu podržavaju zakonsku regulativu koja štiti decu od izloženosti duvanskom dimu. Većina stanovnika (79%) podržava zabranu pušenja na dečjim igralištima. Oko polovine građana (48%) slaže se sa mišljenjem da bi pušenje trebalo zabraniti u otvorenim sportskim objektima/terenima, a veliki broj građana (85%) smatra da bi trebalo zabraniti pušenje u kolima gde su prisutne maloletne osobe.


Šta kaže zakonska regulativa?

Zaštita stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvajanjem i primenom zakona je jedna od mera kontrole duvana predviđena Okvirnom konvencijom o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije. Srbija je ovu konvenciju ratifikovala 2006. godine.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu je u Srbiji na snazi od 2010. godine („Službeni glasnik RS”, br. 30/2010). Ovaj zakon zabranjuje pušenje na radnim i javnim mestima i u javnom prevozu, dok je za ugostiteljske objekte predviđen izuzetak za celi ugostiteljski sektor koji omogućava pušenje u ugostiteljskim objektima.
 

Iako na odabir cigareta pre svega utiču ukus duvana i cena, zabrinjavajuće je da je postoji i sledeća korelacija: razlike u pušačkim navikama postoje i u odnosu na zaposlenje i najveći broj svakodnevnih pušača (44%) je u kategoriji nezaposlenih.

Upravo zato su prilikom procesa odvikavanja odpušenja značajni podrška i psihološko savetovanje, osvešćavanje snage navike i borba sa intenzivnim pritiscima okoline.

Dok je u svetu prirodno da čak i u najpopularnijim klubovima morate da izađete napolje ili odete u zaista jasno i precizno odvojene delove lokala, svesni smo i da u Srbiji mnogi ugostiteljski objekti mogu da gube ukoliko prisiljavaju pušače da se pridržavaju takvih regulativa. Ovo govori i o tome koliko kao društvo snosimo zajedničku odgovornost, ne samo individualno prema sebi , već i jedni prema drugima, prema zdravlju našeg okruženja pa i cele nacije.Paradoksalno, iako velikom većinom podržavamo regulativu zabrane pušenja, negde je i ne primenjujemo i na nju se bunimo. Da li je to srpski inat ili prosto treba vremena, teško je proceniti.

Ono što je sigurno jeste da je dug put pred nama, a da je svakome u interesu da i put života bude zdrav, dugovečan i proveden sa najmilijima.

Ovde posebnu odgovornost snose i škole koje kroz Savetovanje iz zdravstvenog obrazovanja mogu da utiču na jačanje sveti i svim posledicama pušenja, ali i mi kao individue i pojedinci svojim primerom svakako.

Ukoliko ste pušač i kao veći deo Srbije ne planirate da ovu naviku ukinete, makar redovno radite laboratorijske analize, pokušajte da nam se obratite kroz psihološko savetovalište, a ako ste na tom putu već, možemo vam pomoći i kroz savetovanje iz zdravstvene rehabilitacije.

Kompletno istraživanje možete pročitati na sledećem linku
http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/Rezultati%20istrazivanja%20duvanski%20dim%202017.pdf